Nemačka želi da obuzda monopol Gugla i Fejsbuka

Nemačka želi da obuzda monopol Gugla i Fejsbuka

Kina se sve više okreće trgovinskoj saradnji sa Rusijom i Afrikom

BEOGRAD/PEKING/VAŠINGTON, 20.09.2018

Najnovije američke mere pa kineske kontramere u vidu podizanja carinskih opterećenj stupaju na snagu 24. septembra. Koliko priča daleko ide u tom "carinskom ratu" govori podatak da novi paket uvoznih tarifa na robu iz Kine zahvata širok spektar proizvoda, bukvalno od toalet papira do najsavremenije kompjuterske i komunikacione tehnologije. Tu su i ručne torbe, pirinač, tekstil... Vašington objašnjava da je te mere trebalo doneti odavno. "Prošle godine smo izgubili 375 milijardi dolara u trgovinskom deficitu, i više od 500 milijardi dolara gotovine. Ove tarife je trebalo da pre mnogo godina uvedu drugi predsednici, i sramota je što nije urađeno ranije", poručio je američki predsednik Donald Tramp. Za to vreme Kina sve bolje sarađuje sa Rusijom i Afrikom.

Ilustracija foto: pixabay.com

Kina u 36 zemalja Afrike ima 21 projekat

Kako RTS navodi, novo veliko tržište za drugu ekonomiju sveta jeste Afrika. Poslednih desetak godina Kina sve više posluje sa "crnim kontinentom". Naime, samo prošle godine Kina je u Africi izdala kredite od 100 milijardi dolara, u državama poput Egipta, Nigerije, Alžira, Južnoafričke republike, Etiopije, Kameruna, Čada i mnogih drugih. Investirali su u 91 projekat u 36 zemalja Afrike, i više od 100 industrijskih zona. Afrički ekonomski stručnjaci ocenjuju da su kineske investicije u Afriku stvorile uslove da kontinent u narednoj deceniji postane novi potencijalni globalni poligon za proizvodnju. 

Mesecima unazad besni trgovinski rat na relaciji prva-druga ekonomija sveta. Uzajamnim podizanjem carinskih opterećenja Sjedinjene Američke Države (SAD) i Kina škode sebi, ali s druge strane, cveta njihova saradnja sa drugim jakim privredama. Naredni udarac Amerika će zadati Kini 24. septembra i ova joj uzvratiti.

No, u međuvremenu, druga ekonomija sveta jača saradnju sa Rusijom. Naime, kako navodi RTS, trgovinska saradnja Kine i Rusije samo u prvom tromesečju ove godine iznosila je 25 milijardi dolara, što je za 30 odsto više u poređenju sa istim periodom prošle godine, u kojoj je ukupna trgovinska razmena iznosila 84 milijarde dolara. Dve zemlje su se dogovorile da postojeću trgovinsku razmenu udvostruče u naredne četiri godine.

Za Rusiju je širenje ekonomskih delatnosti u Aziji, a posebno u njenom istočnom delu izuzetno važno, jer im ova oblast pruža značajne mogućnosti za investicije i trgovinu. E sad, broj jedan za zemlju bivšeg Sovjetskog saveza po pitanju trgovinske razmen je Kina, a opet za najmnogoljudniju zemlju bez obzira na sukobe – prva je Amerika. SAD takođe na prvo mesto stavlja Kinu.

Promet je iz godine u godinu postajao sve veći, ali izgleda da je u trgovini Kina prolazila bolje od Amerike. I eto razloga, smatraju eksperti, da Vašington pokrene takozvani "carinski rat", paketima tarifa na uvoz iz Kine, od kojih je najnovija vredna 200 milijardi dolara.

Koliko priča daleko ide govori podatak da novi paket uvoznih tarifa na robu iz Kine zahvata širok spektar proizvoda, bukvalno od toalet papira do najsavremenije kompjuterske i komunikacione tehnologije. Tu su i ručne torbe, pirinač, tekstil... Vašington objašnjava da je te mere trebalo doneti odavno.

"Prošle godine smo izgubili 375 milijardi dolara u trgovinskom deficitu, i više od 500 milijardi dolara gotovine. Ove tarife je trebalo da pre mnogo godina uvedu drugi predsednici, i sramota je što nije urađeno ranije", poručio je američki predsednik Donald Tramp.

Ekonomski stručnjaci ocenjuju da novi potez Amerike neće biti štetan samo po Kinu. "Trampova administracija sve više šteti globalnom trgovinskom sistemu, reformama Svetske trgovinske organizacije, svim onim stvarima važnim za ceo svet jer je trgovina ono što pokreće globalni ekonomski rast", objašnjava
Žu Min, dekan ekonomskog instituta u Pekingu.

Jasna je stvar da njihov rat drma i globalnu ekonomiju. "Mnoge japanske kompanije izvoze delove i komponente u Kinu, a odatle u Sjedinjene Države. U ovom času ne možemo da kažemo koliki će to ekonomski udarac napraviti, niti koje će indistrijske grane biti pogođene. Ali pažljvo ćemo pratiti uticaj ovih novih carina", napominje Hirošige Seko, ministar trgovine Japana.

"Prošle nedelje su berzantski indeksi bili pozitvni. Ove nedelje se raspoloženje menja jer je Tramp ponovo promenio mišljenje i uveo nove tarife od 200 milijardi dolara. Svake nedelje nam prirede nešto novo, i počinje da nas nervira", navodi objašnjava analitičar Frankfurtske berze Robert Halver.

Kako RTS podseća, Kina je najavila uzvratne mere, dodatnim taksama na uvoznu robu iz Amerike u vrednosti od 60 milijardi dolara. Zanimljivo je kako Kina gleda na rat uvoznim tarifama i domaće tržište.

"Najbolji način da rešavamo ove probleme je da dobro vodimo ekonomiju unutar Kine. Da spoljni pritisak pretvorimo u motiv za reforme i nova polja. Ubeđen sam da naše aktivno otvaranje nije samo strateška opcija za razvoj Kine, već i pruža priliku mnogim drugim zemljama", smatra Vang Jiming iz nacionalnog istraživačkog centra Kine.