Rekordna proizvodnja bakar sulfata u Boru

Rekordna proizvodnja bakar sulfata u Boru

Kikindski Toza Marković opet pred stečajem, Sberbanka traži svoje

KIKINDA, 18.02.2018
eKapija/Novosti

Kako za „Novosti“ navodi direktor kikindske fabrike opeke Vladimir Ilić, fabrika je 2017. godinu poslovala pozitivno i ostvarila profit od 250 miliona dinara, ali kada se od toga plate kamate bankama i ono što je urađeno, čist profit iznosio je 30 miliona dinara. Međutim, prema utvrđenom programu fabrika bi posle grejs perioda na ime ranijih dugova godišnje trebala da otplaćuje 3,5 miliona evra.„Sada smo došli do činjenice da fabrika može godišnje bankama da plati od milion do milion i po evra, ali ne možemo da vraćamo 3,5 miliona evra. Stoga već neko vreme kroz pregovore se traži kompromis i zajedničko rešenje koje će zadovoljiti poverioce i vlasnike“, poručuje on.

Ilustracija foto: pixabay.com

"Toza deceniju treba vratiti 34 miliona evra 

"Toza Marković" ima obaveze prema poveriocima predviđene planom reorganizacije, odnosno, da vraća dugove nastale zbog loše privatizacije i vođenog stečaja. "Dug prilikom zatvaranja stečaja od oko 50 miliona evra, smanjen je jer je deo konvertovan u kapital Srbijagasa, čime je ova kompanije postala većinski vlasnik fabrike. Preostao je dug od 34 miliona evra koji bi fabrika trebalo da otplati u narednih 10 godina", podseća Ilić. Kako navode "Novosti", za godinu dana grejs perioda, kada nije imala obaveze da plaća dugove iz prethodnog perioda, na osnovu svih mera koje je menadžment preduzimao u dogovoru sa "Srbijagasom", kikindska fabrike je pokazala da može da radi, pa su pogoni upošljavani punim kapacitetom, evidentan je povratak na domaće i inostrano tržište, a uspevaju se izmirivati sve tekuće obaveze. U kikindskoj fabrici je investirano u novu opremu za proizvodnju pločica, a za mesec dana treba da počne i proizvodnja crepova većeg formata. Uprkos nedaćama usled dugova nasleđenih iz prethodnog stečaja proizvodnja teče nesmetano, tako da će naredna građevinska sezona biti spremno dočekana. Prošlogodišnja proizvodnja crepa i pločica bila je znanto veća nego prethodnih godina, a za ovu godinu zahvaljujući novom programima pločica i proizvodnjom crepa većeg formata, planirana je proizvodnja i prodaja 34 miliona komada crepova i 1,9 miliona kvadratnih metara keramičkih pločica.

Kikinda...crepovi...asocijacija je samo jedna. Čuveni „Toza Marković“. Duga je istorija ovog giganta opekarske industrije, bilo je tu i poslovnih uspona i padova...a šta se trenutno dešava ili „sprema“ pišu „Novosti“, a prenosi eKapija.

Naime, kako izveštava ovaj list, stečaj je ponovo zakucao pred pogonima kikindskog giganta opekarske industrije Toza Marković d.o.o , budući da je Sberbank Srbija AD iz Beograda pred Privrednim sudom u Zrenjaninu pokrenula predstečajni postupak, ne bi li naplatila svoja potraživanja. Razlog za to je nepoštovanje plana vraćanja dugova nastalih iz vremena neuspele privatizacije i ranije vođenog stečaja. Tako da su bankari pozvali na precizirane obaveze za izmirenje duga u skladu sa usvojenim Konačnim planom reorganizacije koji je potvrđen 18. maja 2016. godine.

Kako navode „Novosti“, u Privrednom sudu u Zrenjaninu po zahtevu Sberbank Srbije ekspeditivno je 8. februara doneto rešenje o pokretanju predhodnog stečajnog postupka po predlogu podnetom dva dana ranije, za privremenog stečajnog upravnika imenovan je Vasilije Jovanović iz Zrenjanina. Na osnovu toga su naložene očekivane mere u ovakvim okolnostiuma, nadležni iz Toze pozvani su da se izjasne o predlogu za otvaranje stečajnog postupka. Za 1. mart je i zakazano ročište radi raspravljanja o postojanju razloga za otvaranje stečaja, bankarima je naloženo da na ime predujma troškova stečajnog postupka uplate 1,25 miliona dinara, ali je u međuvremenu stigla potvrda da je Sberbank Srbija odustala od pokratanja stečaja, tako da je dalja sudbina fabrike stvar novih dogovora.

A šta o ovome kažu u „Tozi“? Direktor fabrike, Vladimir Ilić, izjavio je da kikindska fabrika, zajedno s većinskim vlasnikom JP Srbijagas pregovara sa bankama o načinu isplate dugovanja nastalih u ranijem periodu. Od giganta poslrnulog u u privatizaciji, na ime ranijih dugova najviše potražuju bankari, a posle okončanja stečaja godinu dana je trajao grejs period za vraćanje dugova.

U suštini, nije da fabrika ne bi mogla da živi, ali stižu je posledice neuspele privatizacije i stečaja – omča oko vrata. Kako za „Novosti“ navodi direktor Ilić, fabrika je 2017. godinu poslovala pozitivno i ostvarila profit od 250 miliona dinara, ali kada se od toga plate kamate bankama i ono što je urađeno, čist profit iznosio je 30 miliona dinara. Međutim, prema utvrđenom programu fabrika bi posle grejs perioda na ime ranijih dugova godišnje trebala da otplaćuje 3,5 miliona evra.„Sada smo došli do činjenice da fabrika može godišnje bankama da plati od milion do milion i po evra, ali ne možemo da vraćamo 3,5 miliona evra. Stoga već neko vreme kroz pregovore se traži kompromis i zajedničko rešenje koje će zadovoljiti poverioce i vlasnike“, poručuje on.

Ilić objašnjava da, kada neko u pregovorima nije zadovoljan, kao u ovom slučaju Sberbanka, podnosi se predlog za stečaj, koji je u ovom slučaju, posle intervencije menadžmenta „Toze“ povučen.Direktor opekarske fabrike napomene da će takvih situacija verovatno biti još u narednom periodu, dok se ne dođe do konačno prihvatljivog dogovora, jer ako bankari budu terali po svome i fabrika se ne iščupa iz njihovog "zagrljaja", Ilić smatra da se stvari mogu završiti i loše.

Kako on objašnjava, menadžment trenutno vidi četiri modela rešenja u prevazilaženju nastale situacije, ali Ilić napominje da se većinski vlasnik za sada nije izjasnio o tim opcijama.
U prekomponovanju vlasničke strukture prilikom zatvaranja stečaja pretprošle godine većinski vlasnik kikindske fabrike s dvotrećinskim ulogom postao je JP Srbijagas.

Po Ilićevom mišljenju, moguće je napraviti novi dogovor sa bankama, pri čemu bi im se objasnilo da fabrika ne može da godišnje plaća više od 1,5 miliona evra na ime dugovanja, a da banke otpišu zatezne kamate i nađu realan obračun vrednosti kapitala koji je uložen u „Tozu Marković“.

Drugi mogući model je da Srbijagas preuzme dug fabrike od banaka, pa da mu fabrika plaća obaveze. Treći način je da se uđe u ozbiljno traženje strateškog partnera koji bi otkupio dugovanja i sa Srbijagasom napravio dogovor o vođenju fabrike.

Za Tozu je zainteresovan ozbiljan streteški partner i njegovi predstavnici već pola godine posmatraju stanje u fabrici.

Četvrta solucija je otvaranje stečaja, koji je najnepovoljniji za državu jer gubi kapital koji je konvertovan.