Kad smo jesenas pripremali tekst za naše izdanje "Investicije", naslov koji su ljudi iz JP "Gold gondola" iz Čajetine dali, a mi se složili, bio je „Zlatiborska gondola – san koji je postao stvarnost“. Sada, više od tri meseeca kasnije, možemo reći da je to i definitivno. Srbija je danas postala zemlja sa najdužom panoramskom gondolom na svetu, a centar ovog turističkog mesta i vrh Tornika su konačno povezani. Međustanica je Ribničko jezero. U prisustvu rukovodstva opštine, predstavnika ovoj havnog preduzeća, medija, brojnih građana konačno je proradilo i ovo „naše, a svetsko čudo“.

Kao što smo pisali jesenas a i ranije, reč je o žičari dugoj više od 9 kilometara (po tome smo pretekli Kinu), a investiciji vrednoj oko 13 miliona evra. Ono što je kuriozitet, to je da je opština Čajetina u potpunosti finansirala ovu najveću ikada investiciju na Zlatiboru. Na pitanje „kako“, predsednik te lokalne samouprave Milan Stamatović, danas, prililikom otvranja, za N1 je rekao: „To je novac udružen od poreza naših poštenih građana, od investitora koji su kupili građevinsko zemljište, platili građevinsko zemljište i od naknade za uređenje građevinskog zemljišta“.

Ono što mnoge zanima jeste cena vožnje. Prvo čovek Čajetine kaže da će cena karte do Tornika i nazad za odrasle biti 1.000 dinara, dok će dečja karta koštati 550 dinara. Mališani do šest godina će imati pravo na besplatnu vožnju u pratnji bar jedne odrasle osobe.

Podsetimo, mi smo prvo put o gondoli pisali pre više od dve godine u vreme kada je nije bilo puno u medijima, u trenutku kada je "borba sa vetrenjačama" možda bila i najteža. Ono što su Zlatiborci hteli da objasne javnosti, o benefitima za ekonomiju, ne samo na lokalu, već posredstvom poreza od turista koji bi upravo zbog ove atrakcije „pohrlili“ na ovu planini – nadležni nisu hteli ili umeli da čuju. Štaviše, godinama su trajale ozbiljne nesuglasice sa nadležnim ministarstvom. Dozvole su Zlatiborci čekali prilično dugo. Ali, nijednu nisu hteli da „preskoče“, te su strpljivo, korak po korak uz puno utrošenog i vremena i truda i energije, boreći se „sa vetrenjačama“ - išli ka svom cilju.

Kako su nam rekli iz ovog javnog preduzeća, pored pet dozvola za samu gondolu, potrebno je bilo obezbediti dozvolu za gradnju dalekovoda za napajanje, kao i dozvole za trafo stanicu i mnoge druge, koje zbog specifičnosti same instalacije uopšte nije bilo lako pribaviti.  „Veliki posao je bila i sama izgradnja tri stanice, od kojih je međustanica bila najzahtevniji posao i koja predstavlja samo srce instalacije, gde se nalazi pogonski deo sistema, kao i garaže za čak 54 putničke kabine i jednom servisnom, uz mogućnost proširenja do maksimalnog kapaciteta od 90 kabina. Takođe je bilo potrebno odraditi raščišćavanje terena duž same trase gondole, kao i postavljanje 36 stubova, od kojih su neki na ne tako pristupačnom terenu“, objašnjavaju naši sagovornici.

Dakle, iaonako prezahtevan projekta su dofatno usporile ( u jednom trenutku umalo i prekinule) te birokratsko-političke peripetije, pa je trebalo čak pet godina od postavljanja kamena temeljca, na Preobraženje, 19. avgusta 2015. da ovaj projekat bude realizovan. Da ne pričamo da su prvi konkretni koraci preduzeti pre više od deset godina, kada su sprovedene prve administrativne mere, poslovi izrade planske dokumentacije, izrada studija izvodljivosti, a takođe je bilo potrebno i opredeliti sredstva iz budžeta, koja svakako nisu bila mala. Inače, sama ideja o panoramskoj žičari datira još iz 60-ih godina.

Kako su nam ukazali iz „Gold gondole“, projekat osmišljen kao deo unapređenja turističke ponude Zlatibora u skladu sa modernim turističkim standardima i trendovima u svetu. Okosnica tog unapređenja ponude je upravo ova žičara, jedan veliki i zahtevan investicioni projekat i upravo ono što je Zlatiboru nedostajalo da se približi renomiranim i mnogo poznatijim svetskim i evropskim planinskim turističkim centrima. Njima će se približiti, a rekosmo da će Kinu, konkretno žičaru u Tianmenu prestići.

E sad, spomenusmo da je će benefit od ovog „čuda“ na najposećenijoj srpskoj planini biti i lokalni i opšti. Na tu temu, iz ovoj javnog preduzeća ističu da će gondola kao jedna od najatraktivnijih instalacija današnjice, predstavljati turistički magnet za veliki broj postilaca. Pravi ekonomski efekat će se odraziti u jednom mnogo širem spektru, kroz direktno i indirektno upošljavanje turističkih, ugostiteljskih i prodajnih kapaciteta. Takođe, sama gondola će dovesti do pojave dodatnog pratećeg sadržaja, kako je to obično i slučaj, pa iako se ekonomski efekat možda ne može precizno izmeriti, sigurno je da će biti značajan.  „Shodno budućim planovima za turistički razvoj Zlatibora, fokus će biti na privlačenju što većeg broja stranih turista, što se posebno očekuje nakon izgradnje 'Zlatnog grada', praktično novog Zlatibora, na obalama Ribničkog jezera. Prema nekim planovima i procenama, u nekom budućem periodu je moguće očekivati i do milion posetilaca godišnje, koji će ostvariti do deset miliona noćenja“, ocenili su jesenas u ovom preduzeću. Stamatović je danas rekao da taj rezultat očekuju u narednih pet godina.

Ovaj, kako ga iz „Gold gondole“ nazivaju, „svojevrsni most između urbanog i ruralnog, veza između modernog i 'divljeg' Zlatibora“ - nešto je što će otvoriti novu dimenziju ponude i turistima predstaviti sasvim drugačiji Zlatibor od onoga koji većina poznaje. „Radi se o ogromnom projektu, koji je u isto vreme bio i test spremnosti svih učesnika, počev od opštinske uprave i rukovodstva, pa sve do same građevinske operative. Hrabar i smeo pionirski poduhvat na koji se ne bi odvažile ni mnogo veće opštine i prva instalacija tog tipa u Srbiji, koja je u mnogim aspektima bila velika nepozanica za skoro sve učesnike u projektu“, kažu iz ovog preduzeća.

A ko su sve bili učesnici u ovom grandioznom projektu? Na čelu priče je, dakle, Opština Čajetina, a s njom, rame uz rame, kroz sve „nedaće“, francuska „Poma“, proizvođač i isporučilac opreme. „U želji da što više domaćih firmi učestvuje u ovom projektu, glavno izvođenje radova povereno je, na tenderu 'Jedinstvu' iz Užica sa konzorcijumom koji čine kompanije 'Elkoms' iz Beograda i 'Amiga' iz Kaljeva“, kažu naši sagovornici. Taj tim je uprkos svim problemima koje su od starta pratile ovaj grandiozni projekat – uspeo, i napokon, u avgustu 2020. godine, ponovo na Preobraženje, gondola je napravila svoje prve korake. Puštene su prve kabine na žicu u sklopu završnih testiranja pred puštanje u komercijalnu upotrebu. Najavom izgradnje još jednog kraka gondole, koji bi od međustanice na Ribničkom jezeru vodi na Čigotu, drugi po visini vrh Zlatibora priča o Gold gondoli bi bila zaokružena“, poručuju Zlatiborci.

A koliko su Zlatiborci zaista imali jako strpljenje svedoči nešto što nam je direktorka ovog javnog preduzeća Bojana Božanić, rekla početkom oktobra 2018. godine: „Do sada je završeno 95 odsto planiranih poslova na izgradnji gondole, a Zlatiborci se u ovom projektu oslanjaju na same sebe". Dakle, peripetije su bile tolike da se na ovih preostalih pet odsto čekalo pune dve godine. "Brojna spoticanja i administrativne procedure usporavali su radove, pa je 21. septembra 2017. godine gradnja počela od pete faze, odnosno krajnje stanice, za koju je u julu dobijena dozvola", objasnila nam je Božanić tada. Inače, sa ministarstvom je još tada konačno pronađen "zajednički jezik", a kako je direktorka "Gondole" rekla, sustinski, problema je bilo sa poojedinim nosiocima prava korišćenja na parcelama. Te peripetije su digo trajale, ali baš kao i sve druge u ovoj priči – rešene su.

Ovaj projekat je, bez preterivanja, zaista sjajan primer šta znači neodustajanje ni po koju cenu, kad je neko siguran u svoju ideju, u realizaciju iste, u opšti benefit od nekog projekta. Zlatiborci su ovime održali lekciju svima (nama).

Autor: Privredni.rs/N1

Foto: Sa današnjeg zvaničkog otvaranja (screenshot snimka sa Fejsbuk stranice Milana Stamatovića); Sa letošnjeg probnog puštanja u rad (iz arhive preduzeća "Gold gondola")