Zla­ti­bor­ska gon­do­la, po­la­ko alisi­gur­no, do­bi­ja svo­ju po­sled­nju bit­ku u bor­bi ko­ja tra­je već go­di­na­ma, la­ga­no is­pi­su­ju­ći kraj­nje stra­ni­ce pr­vog po­gla­vlja, dok ne­str­plji­vo oče­ku­je no­vo – pušta­nje u ko­mer­ci­jal­ni rad, na ve­li­kiza­do­volj­stvo svih Zla­ti­bo­ra­ca, ali i ogrom­nog bro­ja tu­ri­sta ko­ji ovu pla­ni­nu sva­ke go­di­ne po­se­ću­ju.

Ne­ve­ro­va­tan pa­no­ram­ski do­ži­vljaj dra­go­cen za tu­ri­zam

Od po­čet­ka za­miš­ljen kao ja­ko am­bi­ci­o­zan ismeo pro­je­kat, jer se oba­ra­nje svet­skog re­kor­da u du­ži­ni tra­se sa­mo ta­ko mo­že i nazva­ti, iza­zvao je ja­ko pu­no pa­žnje još od sa­me na­ja­ve. Oče­ku­je se da u naj­sko­ri­joj bu­duć­no­sti ski­ne sa tro­na ki­ne­sku ži­ča­ru Ti­an­men i po­no­sno pre­u­zme ti­tu­lu naj­du­že pa­no­ram­ske gon­do­le na sve­tu. Pro­je­kat osmiš­ljen kao deo una­pre­đe­nja tu­ri­stič­ke po­nu­de Zlati­bo­ra u skla­du sa mo­der­nim tu­ri­stič­kim stan­dar­di­ma i tren­do­vima u sve­tu. Oko­sni­ca tog una­pre­dje­nja po­nu­de je upra­vo Gold gon­do­la, ve­li­ki izah­te­van in­ve­sti­ci­o­ni pro­je­kat i upra­vo ono što je Zla­ti­bo­ru ne­do­sta­ja­lo da se pri­bli­ži re­no­mi­ra­nim i mno­go po­znati­jim svet­skim i evrop­skim pla­nin­skim tu­ri­stič­kim cen­tri­ma. Bi­la je po­treb­na jed­na po­seb­na atrak­ci­ja, a gon­do­la je upra­vo to – 9 kilometara neverovatnog panoramskog do­ži­vlja­ja kroz ži­vo­pi­sne kra­jo­li­ke na­še naj­po­se­će­ni­je pla­ni­ne. Svo­je­vr­sni most iz­me­đu ur­ba­nog i ru­ral­nog, ve­za iz­među mo­der­nog i “di­vljeg” Zla­ti­bo­ra i nešto što će otvo­ri­ti no­vu di­men­zi­ju po­nu­de i tu­ri­sti­ma pred­sta­vi­ti sa­svim dru­ga­či­ji Zla­ti­bor od ono­ga ko­ji ve­ći­na po­zna­je.

Hrabar i smeo pionirski poduhvat

Ra­di se o ogrom­nom pro­jek­tu, ko­ji je u isto vre­me bio i test sprem­no­sti svih uče­sni­ka, po­čev od opštin­ske upra­ve i ru­ko­vodstva, pa sve do sa­me gra­đe­vin­ske ope­ra­ti­ve. Hra­bar i smeo pi­onir­ski po­du­hvat na ko­ji se ne bi od­va­ži­le ni mno­go ve­će opšti­ne i pr­va in­sta­la­ci­ja tog ti­pa u Sr­bi­ji, ko­ja je u mno­gim aspek­ti­ma bi­la ve­li­ka ne­po­za­ni­ca za sko­ro sve uče­sni­ke u pro­jek­tu.

Pri­ča o zla­ti­bor­skoj gon­do­li na­po­kon do­bi­ja svoj epi­log isre­ćan kraj, me­đu­tim, put do ova­kvog epi­lo­ga ni­je bio ni la­gan ni kra­tak. Na­pro­tiv, iz­grad­nja gondo­le je od po­čet­ka bi­la op­te­re­će­na ve­li­kim po­li­tič­kim i bi­ro­krat­skim bre­me­nom, ko­ji su ja­ko ote­ža­va­li io­nako kom­pli­ko­van i kom­plek­san po­sao. Ovaj bi­ro­krat­ski vr­tlog ko­ji je u jed­nom mo­men­tu pre­tio da po­to­pi ceo pro­je­kat, po­sta­vio je pred Zla­ti­bor­ce niz ozbilj­nih pre­pre­ka, od ko­jih su se ne­ke či­ni­le ne­pre­mo­sti­vim. Ipak, na­ja­vlje­no sko­ro puš­ta­nje u rad, zna­či­lo je sa­mo jed­no – da su sve pre­pre­ke sa­vla­da­ne i da ovaj pro­je­kat više niš­ta ne mo­že za­u­sta­vi­ti.

Gondola razmatrana još 60-ih godina, a na "zlatnoj" rađeno poslednih 10

Sa­da, prak­tič­no na sa­mom kra­ju,tre­ba se pri­se­ti­ti isa­mih po­četa­ka, kroz ne­ku vr­stu re­tro­spek­ti­ve ko­ja će hro­no­loš­ki pred­sta­vi­ti sve va­žni­je da­tu­me, od­lu­ke i sa­me ak­tiv­no­sti. Sa­ma ide­ja o gondo­lise­že da­le­ko u proš­lost, još u dav­ne ’60. go­di­ne proš­log ve­ka, ka­da se krozstra­teš­ka do­ku­men­ta lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve pro­vu­kla pr­va ide­ja o po­ve­zi­va­nju Zla­ti­bo­ra sa Tor­ni­kom. Zla­ti­bor je u tom tre­nut­ku tek bio tu­ri­stič­ki cen­tar u na­sta­ja­nju, ali vi­zi­ja raz­vo­ja je već uve­li­ko po­sto­ja­la. Pr­vi kon­kret­ni ko­ra­ci pred­u­ze­ti su pre vi­še od de­set go­di­na, ka­da su spro­ve­de­ne pr­ve ad­mi­ni­stra­tiv­ne me­re, po­slo­vi iz­ra­de plan­ske do­ku­men­ta­ci­je, iz­ra­da stu­di­ja iz­vo­dlji­vo­sti, a ta­ko­đe je bi­lo po­treb­no i opre­de­li­ti sred­stva iz bu­dže­ta, ko­ja sva­ka­ko ni­su bi­la ma­la. Ra­di se o im­po­zant­nih 13,5 mi­li­o­na evra ko­jisu u pot­pu­no­sti obez­be­đe­ni iz bu­dže­ta opšti­ne. Je­dan me­gapro­je­kat, ko­ji je do­sad naj­ve­ća i naj­zna­čaj­ni­ja lo­kal­na in­ve­sti­ci­ja.

Od tendera 2012. preko mnogo “trnja” do puštanja u rad 2020. godine

Po­čet­kom 2012. go­di­ne, spro­ve­den je i ten­der za na­bav­ku opre­me, a go­di­nu da­na ka­sni­je pot­pi­san je i pr­vi ugo­vorsa francu­skim pro­iz­vo­đa­čem “Po­ma”. Mo­ra­lo se če­ka­ti još dve go­di­ne, usled već po­me­nu­tih bi­ro­krat­skih spo­ti­ca­nja, da bi doš­lo do konkre­ti­za­ci­je pro­jek­ta i po­čet­ka ra­do­va. Te 2015. go­di­ne, na ve­li­ki srp­ski pra­znik Pre­o­bra­že­nje, po­sta­vljen je ka­men te­me­ljac na lo­ka­ci­ji da­naš­nje po­čet­ne sta­ni­ce gon­do­le u sa­mom cen­tru Zlati­bo­ra. Pre­o­bra­že­nje će po­sta­ti naj­zna­čaj­ni­ji da­tum za ceo ovaj pro­je­kat i, na ne­ki na­čin, bi­ti sud­bin­ski utkan u isto­ri­ju zla­ti­borske gon­do­le. Po­red sve­ga to­ga, to­kom svih ovih go­di­na, po­treb­no je bi­lo obez­be­di­ti ve­li­ki broj do­zvo­la za grad­nju.

Po­red pet do­zvo­la za sa­mu gon­do­lu, po­treb­no je bi­lo obez­be­di­ti do­zvo­lu za grad­nju da­le­ko­vo­da za na­pa­ja­nje, kao i do­zvo­le za tra­fo sta­ni­cu i mno­ge dru­ge, ko­je zbog spe­ci­fič­no­sti sa­me in­sta­la­ci­je uopšte ni­je bi­lo la­ko pri­ba­vi­ti. Ve­li­ki po­sao je bi­la i sa­ma iz­grad­nja tri sta­ni­ce, od ko­jih je me­đu­sta­ni­ca bi­la naj­zah­tev­ni­ji po­sao i ko­ja pred­sta­vlja sa­mo sr­ce in­sta­la­ci­je, gde se na­la­zi po­gon­ski deo si­ste­ma, kao i ga­ra­že za čak 54 put­nič­ke ka­bi­ne i jed­nom ser­vi­snom, uz mo­gućnost pro­ši­re­nja do mak­si­mal­nog ka­pa­ci­te­ta od 90 ka­bi­na. Ta­kođe je bi­lo po­treb­no od­ra­di­ti raš­čiš­ća­va­nje te­re­na duž sa­me trase gon­do­le, kao i po­sta­vlja­nje 36 stu­bo­va, od ko­jih su ne­ki na ne ta­ko pri­stu­pač­nom te­re­nu.

Tim ko­ji je za­jed­no sa ru­ko­vod­stvom Opšti­ne Ča­je­ti­na pro­la­zio kroz sve ne­da­će i dao ve­li­ki do­pri­nos ovom pro­jek­tu, na pr­vom me­stu či­ni fran­cu­ska “Po­ma”, kao pro­iz­vo­đač i is­po­ru­či­lac opre­ me, poznata svetska kompanija koja se bavi izgradnjom ovakvih i sličnih instalacija već decenijama. Na ovaj način je samo nastavljena uspešna saradnja sa ovom kompanijom, pošto je “Poma“ već uveliko bila prisutna na Zlatiboru instalacijom žičare u skicentru Tornik. U želji da što više domaćih firmi učestvuje u ovom projektu, glavno izvođenje radova povereno je, na tenderu “Jedinstvu” iz Užica sa konzorcijumom koji čine kompanije “Elkoms” iz Beograda i “Amiga” iz Kaljeva.

Napokon, u avgustu 2020. godine, ponovo na Preobraženje, Gold gondola je napravila svoje prve korake. Puštene su prve kabine na žicu u sklopu završnih testiranja pred puštanje u komercijalnu upotrebu. Ti prvi koraci dočekani su sa velikim nestpljenjem, entuzijazmom , ali i nadom da će svaki sledeći korak biti sve sigurniji i brži. Parafrazirajući čuvenu izjavu Nila Armstronga, slobodno možemo reći da taj možda mali korak za gondolu predstavlja ogroman korak za ceo Zlatibor i Srbiju, donoseći veliku satisfakciju svim vrednim ljudima, entuzijastima i vizionarima koji su godinama čekali ovaj svečani trenutak. Najavom izgradnje još jednog kraka gondole, koji bi od međustanice na Ribničkom jezeru vodi na Čigotu, drugi po visini vrh Zlatibora priča o Gold gondoli bi bila zaokružena.

Lokalni projekat a opšta ekonomska korist

Ekonomski aspekt cele priče oko gondole možda nije moguće u potpunosti sagledati i kvantifikovati, ali ga svakako treba potražiti i u jednom mnogo širem kontekstu i to ne samo lokalnom. Pored nesumnjivog direktnog uticaja na turističku ponudu i samu atraktivnost Zlatibora, može se i mora posmatrati sa jednog šireg, regionalnog aspekta. Zlatibor kao turistički centar je već sada regionalni privredni lider i ekonomski zamajac celog okruga, dok će ga moderna turistička ponuda, čija je okosnica Gold gondola, samo još čvršće ustoličiti na mestu najposećenije destinacije u Srbiji.

Gondola kao jedna od najatraktivnijih instalacija današnjice, predstavljaće turistički magnet za veliki broj postilaca, a pravi ekonomski efekat će se odraziti u jednom mnogo širem spektru, kroz direktno i indirektno upošljavanje turističkih, ugostiteljskih i prodajnih kapaciteta. Sama gondola će dovesti do pojave dodatnog pratećeg sadržaja, kako je to obično i slučaj, pa iako se ekonomski efekat možda ne može precizno izmeriti, sigurno je da će biti značajan.

Shodno budućim planovima za turistički razvoj Zlatibora, fokus će biti na privlačenju što većeg broja stranih turista, što se posebno očekuje nakon izgradnje “Zlatnog grada”, praktično novog Zlatibora, na obalama Ribničkog jezera. Prema nekim planovima i procenama, u nekom budućem periodu je moguće očekivati i do milion posetilaca godišnje, koji će ostvariti do deset miliona noćenja.

Za kraj slobodno možemo reći da je san prethodnih generacija postao stvarnost i ponos celog Zlatibora. Jedno tako malo mesto je svojom vizijom i upornošću, vođeno velikom željom i ogromnim zalaganjem, upselo da se izbori sa svim birokratskm i političkim nedaćama, u bespoštednoj i nepravednoj borbi Davida i Golijata. Ta zlatiborska “praćka”, trijumf prkosa, postala je simbol pobede jedne male opštine i primer drugima kako neke naizgled nemoguće misije istrajnošću i jakom voljom mogu biti ostvarene.