Industrijska proizvodnja u junu 2018. godine veća za 3,9 odsto

Industrijska proizvodnja u junu 2018. godine veća za 3,9 odsto

U prvih šest meseci 2018. godine spoljnotrgovinska razmena porasla za 23 odsto

U prvih šest meseci 2018. godine spoljnotrgovinska razmena porasla za 23 odsto

Ristić: Krediti duplo jeftiniji nego pre tri-četiri godine

BEOGRAD, 31.07.2018
„Preko COSME programa UniCredit Banka za osam meseci privredi odobrila kredite od 100 miliona evra a očekuje se nova linija od 130 miliona evra“, rekao je Zoran Ristić, direktor Direkcije za razvoj proizvoda i poslovanje sa malim privrednim društvima i preduzetnicima UniCredit Banke, na konferenciji portala Privredni.rs posvećenoj kreditiranju malih privrednih društava i preduzetnika. Na istom događaju, Srbislav Vidojević, vlasnik „Timomeda“ iz Knjaževca ukazao je na to da je izvoz meda nadmašio izvoz junećeg mesa i poručio da se u 2018. godini očekuje rekordan rast i proizvodnje i izvoza. Kada je reč o kreditiranju malih firmi, Nedeljko Mišić vlasnik firme „Sanum per Fructus“ Kragujevca, koja se takođe bavi medarstvom, ukazao je na to da banke nerado daju kredite za start apove jer jer male i početne firme nemaju šta da stave pod hipoteku.

„Kamate za kredite malim privrednim društvima i preduzetnicima su skoro dvostruko niže nego pre tri-četiri godine, što je posledica niske inflacije, ekonomske stabilnosti, ali i konkurencije bankarskih ponuda“, izjavio je Zoran Ristić, direktor Direkcije za razvoj proizvoda i poslovanje sa malim privrednim društvima i preduzetnicima UniCredit Banke.

Ristić je na konferenciji za novinare ekonomskog portala Privredni.rs u Pres centru UNS-a, posvećenoj kreditiranju malih privrednih društava i preduzetnika, istakao da su kamate na dinarske kredite danas kod većine banaka oko 6-7 odsto umesto 10-12 odsto, na devizne 3-4 odsto, umesto 7-8 odsto pre tri-četiri godine. „Jeftiniji su i svi drugi krediti i duži rokovi otplate i grejs periodi, što je do skoro bilo nezamislivo“, naglasio je Ristić.

On je ovom prilikom ukazao na to da UniCredit Banka odobrava i kredite za obrtna sredstva s kamatnom stopopm od tri do 4,5 odsto godišnje i sa različitim periodom ročnosti od godinu dana do tri, pet i više godina. Primera radi, preko COSME program pokrenutog od strane Evropskog investicionog fonda i podržanog od strane UniCredit banke, za manje od osam meseci plasirano je 100 miliona evra mikro i malim preduzećima. Ristić kaže da je potpisan i novi ugovor koji omogućava dodatnih 130 miliona evra kredita malim i srednjim preduzećima.

UniCredit Banka odobrava paletu kreditnih proizvoda registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za sve namene od nabavke materijala za setvu i održavanje zasada, do kupovine mehanizuacije i zemljišta. Rokovi su od tri do sedam godina u zavisnosti od namene sa fleksibilnim načinima otpalte u skladu sa mogućnostima klijenata. Za rokove do jedne godine moguća je jednokratna otplata kredita, zatim mesečna, tromesečna i šestomesečna za duže rokove.

Srbislav Vidojević, vlasnik „Timomeda“ iz Knjaževca istakao je da su onim pčelarima koji imaju veliku proizvodnju potrebna značajna sredstva za otkup meda pošto je med skup proizvod. Kilogram meda se u otkupu prodaje 3,8 evra a veliki prerađivači treba da ga zatim prerade, pakuju i prodaju, što znatno uvećava krajnju cenu.

„Srpski sirov med je skup, najskupnlji u regionu. Ujedno i najkvalitetniji. To ne samo da pravi problem za izvoz gde je konkurencija velika, nego i kod banaka. Ako ja moram da platim pčelaru četiri evra po kilogramu meda, a hoću da preradim hiljadu tona, to je četiri miliona evra. Koja banka će u Srbiji meni da da toliko novca i šta da mi traži kao garanciju? Med je skupa roba, nije to isto što i šljiva, kupina, malina, koji mogu da se otkupe sa znatno manjim novćanim iznosima“, istakao je Vidojević.

Vidojević je ukazao na to da „Timomed“ praktično godinama kreditira proizvođače meda sa kojima ima kooperaciju. „Oni tako dobijaju sigurnu prodaju, a ’Timomed’ mora dalje da ulaže u preradu i prodaju. Pravi kvalitetan med u maloprodaji tako košta nekoliko evra i zbog male kupovne moći, sve se više izvozi. U ovoj godini se od izvoza meda očekuje prihod od 30 miliona evra, što je više nego od izvoza junećeg mesa“, naglasio je Vidojević. Kako je rekao, ova godina za pčelare po svemu sudeći trebala da bude rekordna jer je za sada podbacio samo suncokret, a bagrem, lipa i livadski med beleže znato bolje rezultate nego prošle godine.

Nedeljko Mišić vlasnik firme „Sanum per Fructus“ iz Kragujevca, koja se takođe bavi medarstvom, kaže da banke i dalje beže od finansiranja start apova jer male i početne firme nemaju šta da stave pod hipoteku. Zato radije traže pomoć rodbine i prijatelja nego što se obraćaju bankama. On je istakao da je za kredit od 50.000 evra morao da založi imovinu vrednu 120.000 evra. Njegova firma uglavnom koristi revolviong kredite sa boljim uslovima otplate. On je ukazao na to da mu konstantno nedostaje obrtni kapital za otkup sirovog meda, međunarodne sajmove i izložbe, ali da se bez obzira na to ipak oprezno zadužuje kod banaka.

„Kreditiranje malih privrednih društava i preduzetnika u funkciji rasta investicija“ bila je centralna tema konferencije na kojoj je predstavljen i novi broj specijalnog izdanja „Investicije“ u izdanju portala Privredni.rs.

 

 

 

 

 

 

 

Privredni.rs