U našoj lepoj Srbiji iz godine u godinu sve više ljudi se, uprkos možda nekim materijalnim peripetijama, onako srcem, ali i znanjem opredeljuje da pokrene "nešto svoje". Porast broja tih malih biznisa naročito je vidljiva u sektoru prerade poljoprivrednih proizvoda. I sjajno je kad neko svoje zamisli reši da sprovede kroz zadrugu, kroz neko udrženje, kroz neku specijalizovanu radnju, te u svim tim varijantama "zajednički jezik" pronađe sa ljudima iz različitih "kuća", pa onda kad uspeju u svojim planovima – svako svojoj nosi benefit. Međutim, onako iz duše govoreći, nekako nam najdraže bude kad upoznamo primer porodičnog malog biznisa. To su one priče kada porodica, pa makar trenutno i ne bila idealna situacija za start, skupi hrabrost, ljubav, znanje, ideje i rešenost da napravi nešto dobro. Čak i kad upravo tada počinje zlo poput pandemije. Priča koja sledi, upravo je takva. Njen junak je porodica Tadić iz Donje Bukovice kod Valjeva.

Kad je najteže, "zagrizi" i ostvari san

Kako nam je na manifestaciji "Testival" u Beogradu ispričala Katarina Tadić, ona je sa mamom, tatom i bratom pokrenula ovaj posao u martu pre dve godine. Naravno, proizvodnji specifičnih finalnih mlečnih proizvoda, prethodilo je višedecenijsko iskustvo u pravljenju onih bazičnih. Njeni baka, deka, roditelji bavili su se (i još se bave) proizvodnjom najkvalitetnijeg sira i kajmaka. Vremenom se desilo ono što se u životu zove "ko zna zašto je to dobro". Najpre su pre nekoliko godina Katarinini roditelji ostali bez posla u firmama gde su dugo radili, pa je onda pre dve godine na vrata i njihova i čitavog čovečanstva zakucala pošast po imenu "koronavirus". Prvi loš trenutak je doprineo tome da stariji deo ovog porodičnog četverca ima više vremena da se posveti preradi mleka u vidu dva pomenuta "bazična" proizvoda, a druga "nezgodna okolnost" i mlađe dvoje Tadića uključila je u razmišljanje – šta sad i šta dalje. "Za vreme dok smo svi bili 'zaključani' zbog policijskog časa u proleće 2020. godine, svi kanali prodaje najednom su se zatvorili. Razmišljali smo šta da radimo, opipali puls tržišta i došli na ideju da pravimo dimljene sireve", priča nam Katarina, koja je, kao mlađi deo porodice, prirodno, više okrenuta marketingu i prodaji. Zapravo, iako je podela takva da se ona i njen brat bave reklamiranjem i probojom na tržište – svi sve rade zajedno. Proizvodnja, prerada, pakovanje, nalepnice, marketing i prodaja – udruženi u stvaranju nečeg dobrog za sebe i sve ljubitelje zdrave, ukusne hrane. Tada nastaje ideja mleko postane jedan fantastični polutvrdi sir. I to ne bilo kakav...

Rapsodija ukusa od peršuna do vrganja

Dakle, sir napravljen od mleka masnoće minimum 20 procenata dime na čistoj bukovini. Naravno, toj samoj po sebi čaroliji od ukusa valjalo je dodati nešto da bi bila još fantastičnija. "Startovali smo sa jednim ukusom, da bi vremenom kako nam dođe inspiracija dodavali začin po začin i tako proširivali asortiman", kaže naša sagovornica. Onda su vremenom stvorili paletu od desetak ukusa: sa tucanom paprikom, sa susamom, belim lukom i peršunom, bosiljkom, bosiljkom i belim lukom, koprivom i origanom. Shvatili su da bi bilo dobro da tom asortimanu dodaju nešto za one konzumente probranijeg ukusa i tako su u nastavku igre sa ukusima nastali specijali u vidu dimljenog delikatesa sa maslinom, orahom i vrganjem. Reklo bi se da je njihovo "eksperimentisanje" uspelo, jer su se ljudi za svega dve godine ozbiljno zaljubili u ovu čaroliju od sira. Posebno ime se, kaže Katarina, dopada kombinacija beli luk i peršun. Veoma traženi su kopriva i bosiljak. Ova dva ukusa su, žargonski rečeno "eksplodirala" baš tokom pandemije jer svi znamo koliko je svaki od tih sastojaka, a posebno beli luk, dragocen za naš imunitet.

Maksimalno prirodno

A kako nastaju Tadića sirevi? Pa najpre da kažemo da oni većinu ovih začinskih biljaka sami proizvode, beru i suše. Sastav sira su čisto punomasno mleko, sirilo i so. Šest krava dnevno se potrudi da "isporuči" 120 litara mleka za preradu. "Mašinerija" za finalizaciju su šerpa i šporet "smederevac". Nikakvih emulgatora, konzervansa niti veštačkom dima ima. Ne. Samo prirodni začinski dodaci i dimljenje na bukovini u specijalno napravljenom drvenom objektu, baš onakvom u kome su naši stari spremali pršutu. Mesto proizvodnje je dom Tadića. Dakle, sve ručno, jednostavno, domaće, kvalitetno, i što je najvažnije – s puno ljubavi napravljeno.

Osvajanje tržišta sigurnim koracima

U tu ljubav potrošači su od proleća 2020. mogli da se uvere onlajnom kupovinom. Krenula je isporuka na kućne adrese, prevashodno na teritoriji grada Valjeva, da bi posle posle par meseci prešli na Beograd i uključili se na festivale malih proizvođača. Tako su često u Beogradu i Novom Sadu, kao i u drugim gradovima gde ima takvih, tematskih zbivanja. "Osim na Testivalu, usčestvujemo i na raznim bazarima malih proizvođača po Srbiji, na prodajnim izložbama koje organizuje Katapult festival. Takođe nas ima na Ukus festu i 'Čačabrcu' u Novom Sadu"", navodi naša sagovornica. Sir i kajmak, kao nešto od čega poslednjih decenija porodica privređuje, ne zaboravljaju – njih po naružbini i dalje isporučuju na pijace. Na mini-sajmove nose isključivo svoj sjajni finalni proizvod – dimljeni sir, jer je zbog logistike i pakovanja to im je zgodnije. Prodaja im ide sasvim solidno budući da za sada nisu prisutni u specijalizovanim radnjama.

U planu "sremuš"

Upitana za dalje planove, Katarina kaže da žele da prošire proizvodnju ali da će im dalje kvalitet biti ispred kvantiteta. "Sve radimo postepeno jer ulažemo isključivo novac koji zaradimo od proizvoda", ukazuje ona. Što se tiče novih ukusa, u Tadića kuhinji, "krčka" se varijanta sa sremušem. Dakle, još jedna doza zdravlja a ukusna "prste da poližeš".

Zadovoljstvo je zaista kad u očima nekog mladog vidite želju da nastavi porodičnu tradiciju proizvodnje. Divno je što iz tog pogleda isijava ljubav koja sasvim prirodno vodi do rečenice "Ima odgovornost da opravdam prezime Tadić koje se nalazi na etiketi svakog proizvoda". Iako Katarina ne spori da nije lako baviti se ovim poslom, da je tu od jutra do mraka uključena cela porodica, ona kaže da joj je upravo to motiv – rad na nečemu samo svom. "Da korak po korak rastemo i razvijamo se", uz osmeh poručuje naša sagovornica. Želja im je i da prošire stočni fond i imaju neki specijalni objekat koji bi im olakšao proces proizvodnje. Katarina inače do pre nekoliko godina uopšte nije mislila da će se do ove mere uključiti u porodični posao, jer je ona po vokaciji nešto sasvim drugo – saobraćajni inženjer. Ali eto, njena priča je upravo dokaz za onu čuvenu, ali prilično često, tačnu floskulu – "najbolje stvari u životu dese se slučajno". Slučajno su stvorili preukusni delikates koji će tek da zavodi nepca potrošača.