U mestu Crepaja, opštini Kovačica, Južnobanatski okrug, već pola decenije traje jedna divna poslovna priča, puna ljubavi – ljubavi u višestrukom smislu te reči. Dvoje mladih, obrazovanih i uspešnih ljudi su iz ljubavi prema svojoj deci, s puno ljubavi, znanja i truda kreirali jedinstveni prehrambeni brend. U imenu tog brenda, kako nam je ispričao vlasnik, Dejan Đukić, opet se krije ljubav. Jer, "Lalino zlato" znači: Ja sam Lala, a supruga (Marija) je moje zlato. I najzad, bundeva, koja je "zvezda" ove naše priče, jeste, zapravo, zlato Banata, tačnije zlato za Lale.

Dakle, Dejan i Marija Đukić, po obrazovanju tehnolozi, su pre pet godina na poljoprivrednom gazdinastvu u Crepaji, oslonjeni na dugogodišnju porodičnu tradiciju gajenja bundeve, iz čiste radoznalosti i namere da za svoje mališane naprave nešto zdravo i ukusno, kreirali kašicu od bundeve. Njihova deca su to lepo prihvatila, takođe i mališani njihovih prijatelja, koji su im u jednom trenutku dali ideju da bi svoj "mali eksperiment" mogli da lagano pretvore u porodični biznis. To se i desilo. Narednih pet godina su oslonjeni na svoja saznanja o poljoprivredi i uz pomoć profesora iz te oblasti, radili na razvijanju recepture. Pronašli su idealnu i "lansirali" pet proizvoda unikatnog i luksuznog dizajna. To su: namaz od bundeve, namaz od bundeve bez šećera, kandirana špageti-bundeva, turšija muskatna i turšija patišon-bundeva.

Proizvodi su potpuno prirodni, bez konzervansa ili veštačkih zaslađivača, glutena, pasterizuju se i pogodni da ih konzumiraju svi od sedam meseci do 107 godina. Začini su cimet i đumbir. Od bundeve nikle na dva hektara zemljišta ove godine će biti oko 1.000 tegli turšije, a slatkog između 2.500 i 3.000 teglica. Svoje "zlato Banata" gaje po principima organske proizvodnje, bez pesticida, okopavanjem, čak i nakon berbe, a pre dostave prodaje, ne postoji ništa osim pranja ploda. Teglice luksuznog dizajna do konzumenata stižu direktnom prodajom na manifestacijama poput Sajma etno hrane i pića, "Beogradskog noćnog marketa", "Novosadskog noćnog bazara", takođe, prodajom sa kućnog praga, slanjem brzom poštom ili isporučivanjem od strane samog proizvođača.

Kako nam je Dejan rekao, u planu je plasman "Lalinog zlata" u prodavnice zdrave hrane, dok ga na rafovima u većim marketima, najverovatnije neće biti. Naprosto, kako on objašnjava, ovakav tip proizvoda je mnogo bolje dati u male, specijalizovane prodavnice zdrave hrane i sl, gde će prodavac bukvalno taj brend mušterijama preporučiti kao da je njegov, onako, od srca. Đukići žele da zadrže kvalitet svog brenda, da u naredne dve-tri godine imaju još nekoliko proizvoda od bundeve. Težili su od starta, a i nadalje će, na prvom mestu – kvalitetu, a tek onda na količini, odnosno kvantitetu.

Ljudi njihove proizvode vole, jednom kad ih probaju – vraćaju im se, upravo zbog toga što su kvalitetni, zdravi, ukusni, a kako pojedinci kažu i "čista egzotika". Jer, kako nam je preneo Dejan, sama prerada bundeve ovako kako to čine on i supruga Marija, jeste nešto specifično. Potrošači su pekmez mogli da zamisle, odnosno namaz, kandiranu bundevu ne baš, a već turšija im je bila potpuno nezamisliva. Čak se naš sagovornik našalio da ga ne bi čudilo da u perspektivi bude i nekih pokušaja kopija njihovih proizvoda. Ali, kažemo, tek pokušaja, zato što je "Lalino zlato" ne samo napravljeno, u prehrambeno-tehnološkom smislu, po "tajnoj recepturi", već, što rekosmo na početku – iz ljubavi i sa ljubavlju. A to je već – "zapečaćeno".

Pečat u ovoj priči jeste i to su ovi mladi ljudi tradicionalisti, pa su sva slova na teglicama – ćirilična. Oni su nakon obrazovanja u Beogradu rešili da se vrate na selo, u Crepaju i da učine nešto dobro ne samo za svoju porodicu, već čitav kraj odakle potiču. Da kroz svoj brend "Lalino zlato" u nekom gastronomsko-turističkom smislu na najlepši mogući način promovišu Banat. Da daju primer i drugim mladim ljudima da vredi vratiti se na selo, praviti zdravu, inovativnu hranu, a takođe i čuvati porodičnu tradiciju bavljenja poljoprivredom. Ovu priču završićemo Dejanovom konstatacijom o povratku u selo nakon studija – "Tu sam svoj na svome". A to svoj znači dve stvari..."Pripadam tlu na kome sam rođen, rastao i posmatrao od malih nogu kako je to baviti se poljoprivredom" i "Pripadam srcem poslu koji radim". Jer, što se tiče ovog drugog, kako nam reče Dejan, kada nešto voliš – onda ti nije teško ni 20 sati u kontinuitetu da provedeš u proizodnji. Odlična poruka za sve. Raditi pre svega iz ljubavi, na koju se naslanja podrazumevajuće znanje i trud, za rezultat imaju upravo čudo iz Banata – "Lalino zlato".