Ograničavanje trgovačkih marži (ne)će spasiti životni standard

Ograničavanje trgovačkih marži (ne)će spasiti životni standard

Nizak vodostaj oborio proizvodnju struje za 30 odsto

BEOGRAD, 11.08.2022

Na HE Đerdap stiže samo 2.000 kubika vode u sekundi, a inače tamošnje hidroelektrane u normalnim uslovima pokrivaju četvrtinu potrošnje struje naše zemlje. U odnosu na plan,i  u 8 hidrocentrala na Drini i Limu, proizvodnja je za trećinu manja.

Stanje sa Dunavom alarmantno

Da je stanje sa nivoom vode u rekama - alarmantna, potvrđuje i Dejan Divac, generalni direktor Instituta za vodoprivredu "Jaroslav Černi". On je za RTS rekao da vodostaj Dunava nikada nije bio niži u zoni Beograda i nikada nije manje vode dolazilo u đerdapsku akumulaciju. Divac objašnjava da je suština rešavanja problema u gazdovanju vodama i formiranju akumulacija. Naglašava da Srbija mora blagovremo da izgradi još akumulacija čime će značajno smanjiti rizik od poplava i preduprediti nepovoljne posledice suše. On ističe da je hidroenergija najčistiji oblik energije i da ima prednost nad ostalim načinima proizvodnje, zato što je, kako objašnjava, upravljiv. To znači, da se  može proizvodnjom vodene eneregije upravljati,  skladištiti je kao potencijalnu energiju koja se posle pretvara u kinetičku pa u električnu.

Uprkos tome što nam vlast obećava da nam naredne zime neće zafaliti energenata, situacija “na terenu” je nešto manje “ružočasta”.

Naime, u Elektroprivredi Srbije (EPS) situacija se ovog meseca dodatno pogoršala jer na Đerdap stiže samo 2.000 kubika vode u sekundi.

Iz tog preduzeća zs RTS kažu da đerdapske hidrolektrane u normalnim uslovima pokrivaju četvrtinu potrošnje struje naše zemlje.

“S obzirom na hidrološku situaciju ova godina će biti slabija po pitanju proizvodnje i očekivanja su da proizvodnja u odnosu na neki prosek bude oko 30 odsto manja”, kaže direktor za proizvodnju energije HE Đerdap EPS Radmilo Nikolić.

Zabrinjava i situacija i na drugim rekama.

Naime, akumulacije u sistemu drinsko-limskih hidroelektrana su poluprazne, a one sistemu daju do 12 odsto struje. U odnosu na plan, u 8 hidrocentrala na Drini i Limu, proizvodnja je za trećinu manja.

“Loša hidrološka situacija je u celoj Evropi, zbog loših snežnih padavina koje su bile tokom kalendarske 2021. i 2022. tako da je hidrologija na Drini, Savi jako slična kao i na Dunavu”, kaže Nikolić.

Inače, suša ne ugrožava samo hidrolektrane, već je generalno i velika pretnja za proizvodnju struje i u termoelektranama.

“U normalnom procesu proizvodnje termoelektrane koriste rečne tokove i vodu iz reka da bi vršile hlađenje tehnološkog procesa. Kada je taj vodostaj nizak, tada postaje kritično, a u nekim uslovima moraće se i obustaviti preventivno proizvodnja da se ne bi oštetili proizvodni pogoni”, ukazuje

savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) za energetiku Miroslav Lutovac.

Čak i oni koji imaju nuklearne elektrane, kaže Lutovac, u kritičnoj su situaciji, uprkos tome što imaju hladnjake gde drže rezerve vode. “Ali dugoročno gledano to zaista može da bude jedan ozbiljan problem”, upozorava predstavnik PKS.

Inače, kako podseća RTS, evropski elektroenergetski sistemi još prošlog meseca upozorili su da su zbog nedostatka vode već morali da obustave neke termo i nuklearne blokove.