Kad smo pripremali prethodni broj izdanja “Investicije” projekat “Efekti četvorogodišnje primene Člana 11 Zakona o Zadrugama Republike Srbije na razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji” koji zajedno sa partnerima sprovodi Udruženje za lokalni razvoj Kamenica, iz Niša – već je dobrano odmakao. Do tog trenutka je organizovano nekoliko sastanaka na jugu Srbije koji su prethodili osnivanju socijalnih zadruga u dve opštine, animirani su i budući zadrugari i zadrugarke, institucije i mediji. Cilj je, praktično, da se promeni ne baš pohvalna slika pod nazivom “imamo samo šest socijalnih zadruga, a potencijal je mnogo veći” na koju nam je već ukazao Dejan Mitić, koordinator projekta. Možemo slobodno reći da je Udruženje Kamenica sa partnerima u istorijskoj misiji razvoja socijalnog zadrugarstva. E a da bi se videlo gde smo trenutno po pitanju svesti o ovoj vrsti udruživanja, kao i koliko je u praksi prisutan taj famozni Član 11, urađeno je jedno opsežno istraživanje. To je ujedno i tema u ovom broju “Investicija”.

Analiza kao preduslov za dalju akciju

Dakle, Udruženje Kamenica, u saradnji sa Zadružnim savezom Srbije (ZSS) i Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), i Beogradske otvorene škole (BOŠ), sprovelo je Analizu na temu “Efekti četvorogodišnje primene Člana 11 Zakona o Zadrugama Republike Srbije na razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji”, u čijem je fokusu bilo radno aktivno stanovništvo, zadruge i organizacije civilnog društva. Kada bi ukratko trebalo reći neki opšti zaključak na ovu temu, to bi zvučalo ovako: i građani i zadruge i Organizacije civilnog duštva (OCD) smatraju da zakonska utemeljenost socijalnog preduzetništva treba biti jača, da transformacijski potencijal socijalnog zadrugarstva u odnosu na OCD i postojeće zadruge nije dovoljno iskorišćen, da nadležne institucije, odnosno sistem valja bolje informisati o svemu, da finansijska podrška usmerena ka razvoju socijalnog preduzetništva, odnosno zadrugarstva, mora biti veća. Ono što je dobro jeste da građani u značajnom procentu imaju svest o tome i šta su socijalna preduzeća i šta su socijalne zadruge. Ispada da je njima to malo jasnije nego sistemu. U prilog tome govori činjenica da ne postoji institucija koja se izričito bavi sa mo socijalnom ekonomijom, niti poseban registar ovih “firmi”.

Ogroman neiskorišćeni potencijal

Nekako, baš kao i po pitanju zakonskih regulativa, socijalna ekonomija se samo uklapa u već postojeće okvire. Svoj, potpuno vidljiv i priznat nema...ili bar ne onako kako zaslužuje. A zašto zaslužuje? Zato što je to jedan “sektor” od 33.000 organizacija civilnog društva, sa više od 500 socijalnih preduzeća, posvećenih održivom ekonomskom poslovanju i pružanju doprinosa u zajednici. A znate koliko u celoj Srbiji ima socijalnih zadruga? Svega 6, sa sedmom u nastajanju. Dakle, kao i po mnogim drugim pitanjima kod nas, imamo ogroman potencijal i nedovoljnu, u ovom slučaju, minimalnu, iskorišćenost istog. Zašto je to tako? Pa odgovori manje-više leže u gorenavedenim zaključcima, Dakle, onaj ko može da pomogne u ovome, o temi ne zna dovoljno i nije dovoljno zainteresovan (čast izuzecima). Iz tog razloga zakonska nadogradnja ide vrlo sporo, pri čemu dosadašnji nacrti posebnog Zakona o socijalnom preduzetništvu nisu nikad ušli u proceduru usvajanja. Naravno, učesnici analize, iako ističu važnost socijalne ekonomije, ne smatraju da je donošenje posebnog zakona uslov ili neophodnost.

Sjajni “start apovi” za mlade bez novca iz javnih konkursa

Tu dolazimo do trećeg momenta, ujedno i prekopotrebnog – finansijska podrška. Naime, istraživanje je pokazalo su izvori finansiranja postojećih socijalnih zadruga, uglavnom strani fondovi i nekoliko domaćih. Konkursi iza kojih stoje državne institucije ili lokalne samouprave, a koji se odnose na privredu, uglavnom služe za poljoprivredne, odnosno zemljoradničke zadruge, i to za nabavku opreme. Dakle, “socijalno” tu nije prepoznato kako valja ili nikako. A upravo u tome leži paradoks jer su socijalne potrebe velike. Zadruge okupljaju u velikoj većini seoski živalj, koji čini i radnu snagu i menadžment. Praktično, postojeće poljoprivedne i opšte zadruge već jesu socijalna preduzeća jer omogoćavaju ljudima da nađu posao, da ono što svojim rukama proizvedu imaju gde da prerade ili plasiraju, da ekonomski ojača ju, da ostanu na selu, da zasnuju porodicu, da istoj omoguće egzistenciju...I više nego jasno je da su sve to “socijalne karakteristike”. Učesnici analize su složni i u tome da je veliki problem naših ruralnih područja, ali i generalno društva, velika migracija mladih ljudi. Upravo socijalne zadruge mogu biti svojevrsna “start ap” preduzeća u kojima bi mladi mogli da primene svoje ideje, proizvedu nešto, plasiraju na tržište, učine nešto dobro za sebe i još više za zajednicu u kojoj žive.

Zadruga – jedina “firma” u selu

No, kakav je postejeći ambijent u našoj zemlji za razvoj socijalnih zadruga? Prema podacima Zadružnog saveza Srbije, u našoj zemlji postoji više od 1.700 zadruga, od čega je najveći broj poljoprivrednih (ratarske, voćarske, stočarske...), zatim stambene, omladinske, zanatske, učeničke, socijalne... Važnost postojanja zadruge je višestruka, a za početak, navedimo to da je, jednostavno govoreći, ona često i jedina “firma” u selu. To dovoljno govori o njenoj “socijalnoj” crti. S obzirom da čak više od 40 odsto stanovništva Srbije živi u ruralnim područjima, jasno je koliko ovaj oblik udruživanja važan. Zadrugari inače zagovaraju i druge socijalno važne stvari u selima, poput postojanja ambulante, škole, domova kulture i slično. E sad, uprkos tom sasvim očiglednom poklapanju ciljeva, odnosno interesa socijalnih zadruga i građana, brojke su u totalnom disbalansu. S jedne strane, dakle, imamo čak 33.000 organizacija civilnog društva, više od 1.700 registrovanih zadruga, više od 500 socijalnih preduzeća, a sa druge strane samo 6 socijalnih zadruga i sedmu u nastajanju.

Nije sve do zakona, mnogo je i do novca

Kao što rekosmo, nije ovde problem samo u zakonskom okviru, već i u finansijama, jer poslovne banke naprosto ne prepoznaju zadruge kao nekoga kome treba dati kredit. U prilog tome govori podatak da nijedna od 33 zadruge učesnice istraživanja nema iskustva sa kreditima. Baš zato ne čudi činjenica da je četiri od šest socijalnih zadruga u Srbiji osnovano praktično stranim novcem (Evropska unija i bilateralni donatori poput nemačkog GIZ-a i švajcarskog SDC-a). Socijalne zadruge i dalje bivaju formirane isključivo kroz projekte podržane na ovaj način, dok se poljoprivredne oslanjaju na podršku iz programa “500 zadruga u 500 sela”. Ovo prema navodima ZSS, svakako doprinosi činjenici da svega jedna trećina zadruga u Srbiji uspešno posluje. Uspešnost zadruga i poštovanje zadružnih principa, predmet su redovnih dvogodišnjih zadružnih revizija. Ovde dolazimo do problema da na više od 1.700 zadruga imamo svega 5 zadružnih revizora. Dakle, jednako mali broj “ocenivača” kao i socijalnih zadruga. Uloga zadružne revizije u socijalnom zadrugarstvu je jako važna jer bi se putem nje ostvario uvid u realizovani društveni uticaj zadruge. Mali broj socijalnih zadruga, kao što rekosmo više puta, ima veze sa ne prepoznavanjem značenja i značaja ovog sektora, a samim tim i neulaganja u isti. Tako se sredstva iz fondova za ruralni razvoj “na lokalu”, koja realizuju sekretarijati za poljoprivredu, uglavnom koriste za negovanje starih zanata i tradicije, uređenje javnih površina...ukratko za zadovoljenje socijalnih potreba građana. Pa nije li to zamisao, odnosno cilj i socijalnih zadruga?

Idealne organizacije od opšte koristi – institucijama nevidljive

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i lokalne strategije ruralnog razvoja nisu prepoznale socijalne zadruge kao legalna socijalna preduzeća od kojih neka imaju upravo poljoprivrednu delatnost. Ministarstvo omladine i sporta prednost daje udruženjima i ne vidi zadruge socijalnog tipa kao svojevrsni start ap za mlade. Ista je i situacija sa domaćim fondacijama, čast izuzecima. Da bi se ljudi osvestili, pa ušli u neku poslovnu priču, mora biti i obuka. Ni njih nema dovoljno ili uopšte. Svo to neprepoznavanje, pa samim tim i odsustvo institucionalne i finansijske podrške, za posledicu imaju jedan veliki razvojni vakum socijalne ekonomije. Uzevši čitavu prethodnu priču o obzir, jasno je da su upravo zadruge i dalje jedan od najpoželjinih oblika organizovanja, a posebno u ruralnim, nerazvijenim sredinama. One po svojoj suštini imaju kapacitet da reše više gorućih problema u selima: nerazvijenu poljoprivredu, nejednaki ekonomski razvoj, neadekvatan nivo socijalne i zdravstvene zaštite, te izgradnju socijalne infrastrukture (škole i ambulante, recimo), do stvaranja prilika za zapošljavanje mladih. Glavne prednosti socijalnih zadruga jesu: jasna pravila poslovanja, sigurno okruženje, regulisano ostvarivanje prihoda. Predstavnici četiri OCD učesnice istraživanja zainteresovane za formiranje socijalnih zadruga, istakli su da je neophodan bolji zakonski okvir i vidljivost socijalnih zadruga u očima institucija, te adekvatna finansijska podrška. Od 33 anketirane zadruge, čak 30 je ambijent za razvoj socijalnog preduzetništva kod nas ocenilo ocenama od 1 do 3. Zadruge smatraju da najviše treba raditi na izmenama i dopunama Zakona o zadrugama u korist socijalnih zadruga, zatim na animiranju donatora da finansijski podrže zadruge, na izmeni lokalnih procedura koje bi omogućile veću podršku zadrugama u okviru mera za razvoj sela. Najzad, bitno je i da same zadruge, OCD sektor i javnost budu o svemu bolje informisani.

Niška GO Crveni Krst i Opština Ražanja shvatile značaj socijalne kooperative

Oni koji očito jesu bili dobro informisani o značenju i značaju socijalnih zadruga jesu ljudi u niškoj Gradskoj opštini Crveni Krst (GOCK) i Opštini Ražanj. Te dve opštine su po svojim karakteristikama potpuno različite, ali im je je zajednička bila želja i svest o važnosti pokretanja socijalne zadruge radi opšte dobrobiti svo­jih za­jed­ni­ca. Evo pa­ra­le­le...GOCK spa­da u pr­vu ka­tego­ri­ju raz­vi­je­nih opšti­na, ima neš­to ma­nje od 33.500 sta­nov­ni­ka, čak 845 pred­u­ze­ća (u ne­ko­li­ko in­du­strij­skih zo­na), me­đu ko­jima i pri­vred­ne gi­gan­te po­putfa­bri­ka “Phi­lip Mor­ris”, “Džon­son Elek­trik”, pa i sam Ae­rodrom “Kon­stan­tin Ve­li­ki”. Ta­ko­đe, tu su i tri teh­nič­ka fa­kul­te­ta, Uni­ver­zi­tet u Ni­šu i Tehno­loš­ki park. Na­su­prot to­me, Ra­žanj pri­pa­da če­tvrtoj ka­te­go­ri­ji ne­raz­vi­je­nih opšti­na, ima oko 6.500sta­nov­ni­ka,sve­ga62mi­kropred­u­ze­ća. Me­đu­tim, ono što im je za­jed­nič­ko, kao što re­ko­smo, je­ste SO­CI­JAL­NA ZA­DRU­GA. GOCK je svo­ju for­mi­ra­la 11. av­gu­sta 2020. a Opšti­na Ra­žanj u ok­to­bru. Ukrat­ko, u GOCK-u je reč o So­ci­jal­noj zadru­zi Ro­ma “Eko ak­tiv”. EKO za­to što se pripad­ni­ci Rom­ske po­pu­la­ci­je, ko­ji či­ne oko 7 od­sto sta­nov­ni­ka ove opšti­ne, ba­ve an­gažo­va­njem rad­ni­ka na čiš­će­nju i odr­ža­va­nju jav­nih po­vr­ši­na po­put par­ko­va, gro­ba­lja ili iz­le­tiš­ta. Ta­ko­đe, u ob­zir do­la­zi upoš­lja­va­nje se­zo­na­ca u po­ljo­pri­vre­dišto je od po­seb­nog zna­ča­ja za po­ljo­pri­vred­nu pro­iz­vod­nju ko­joj hro­nič­no ne­do­sta­je rad­na sna­ga. Sa dru­ge stra­ne, u Ra­žnju,se­o­ske že­ne su udru­že­ne u pro­iz­vod­nji pre­hram­be­nih pre­ra­đe­vi­na, kao i na oču­va­nju ne­ma­te­ri­ja­log na­sle­đa u vi­du je­din­stve­nog za­na­tapoime­nucre­pu­ljar­stvo. To su uni­kat­ne gli­ne­ne po­su­de ko­je slu­že pre sve­ga za pe­če­nje do­ma­ćeg hle­ba. Obe za­dru­ge su za­in­te­re­so­va­ne da učestvu­ju u kre­i­ra­nju lo­kal­nih me­ra ko­je bi dopri­ne­le bo­ljem ra­du so­ci­jal­nih za­dru­ga.

Misija krenula pre dve godine iz niške Kamenice

Pi­o­nir so­ci­jal­nog za­dru­gar­stva po no­vom Za­ko­nu o za­dru­ga­ma kod nasje “Pr­va po­ljopri­vred­na so­ci­jal­na za­dru­ga Ka­me­ni­ca” izNiša ko­ja je osno­va­na pre dve go­di­ne. Za­dru­ga je u okvi­ru svo­je so­ci­jal­ne mi­si­je re­a­li­zo­va­la obu­ku 50 po­ten­ci­jal­nih mla­dih ko­o­pe­ra­nata do 35 go­di­na sta­ro­sti iz pet okol­nih se­la. Njih 20-ak ima sta­tus kva­li­fi­ko­va­nih i mo­gu ko­ri­sti­ti ka­pa­ci­te­te za­dru­ge za pre­ra­du svojih si­ro­vi­na. “Ka­me­ni­ca” je or­ga­ni­za­vo­va­la tri pro­grama za za­poš­lja­vanj mla­dih, te­o­rij­ske i praktič­ne obu­ke za pro­iz­vod­nju i pre­ra­du hra­ne po HACCP stan­dar­di­ma, što je re­zul­ti­ralo obu­kom još 60-ak mla­dih do 30 go­di­na sta­ro­sti. Uz po­moć Mi­ni­star­stva omla­di­ne i spo­r­ta, Za­dru­ga je obez­be­di­la i po­je­di­načne sub­ven­ci­i­je od po 120.000 di­na­ra, či­me je omo­gu­će­no sa­mo­za­poš­lja­va­nje osmo­ro mla­dih. Iz pro­jek­ta su pro­i­zaš­le dve za­nat­ske rad­nje, pet ga­zdin­sta­va i 1 DOO. U 2018. i 2019. na­kon obu­ka za pro­iz­vod­nju, pro­moci­ju i pla­sman, za­dru­ga je pro­iz­ve­la i 3 se­rije nul­tih pro­iz­vo­da (ma­r­me­la­da od ši­pur­ka, džem od ja­go­da i sa­la­ta od pe­gla­nih pa­prika).Do­daj­mo ito­me za­jed­nič­ku ak­ci­ju sa Zadru­žnim sa­ve­zom Ju­žne Sr­bi­je, Ana i Vla­de Di­vac fon­da­ci­jom i Trag fon­da­ci­jom, to­kom van­red­nog sta­nja, ka­da su sta­rač­kim do­ma ćin­stvi­ma na se­lu (sta­ri­ji od 70 go­di­na) de­li­li pa­ke­te ukup­ne vred­no­sti 700.000 di­na­ra. U pa­ke­ti­ma je bi­lo bi­lo hra­ne i kuć­ne he­mi­je, stoč­ne hra­ne, đu­bri­va, ala­ta i po­trepšti­na za pro­iz­vod­nju hra­ne na okuć­ni­ci. Po­ma­ga­lisu i u dez­in­fek­ci­ji uli­ca, pa i ob­ra­du nji­va. Ta­kođe, pri­ku­pi­li su od 10 so­ci­jal­no od­go­vor­nih za­dru­ga pre­hram­be­ne pro­iz­vo­de u vred­nosti od 120.000 di­na­ra i di­stri­bu­i­ra­li ih pro­dica­ma sa vi­še de­ce u Ni­šu.

“Da­ro­vi Lu­žni­ce” iz opšte prelaze u socijalnu zadrugu

Dru­ga za­dru­ga ko­ja je ta­ko­đe kao i “Ka­meni­ca”, kad je bi­lo naj­te­že, po­ka­za­la hu­ma­nost na de­lu je Opšta za­dru­ga “Da­ro­vi Lu­žni­ce” iz Ba­buš­ni­ce. Ia­ko je re­gi­stro­va­na kao opšta, ona po svo­jom de­la­nju ima sve ka­rak­te­ri­stike so­ci­jal­ne za­dru­ge. “Da­ro­vi Lu­žni­ce” se bave pro­iz­vod­njom sla­nog i slat­kog pro­gra­ma pro­iz­vo­da, na če­mu su an­ga­žo­va­ne 42 koo­pe­rant­ki­nje, ma­hom že­ne bez kva­li­fi­ka­cija, du­go­roč­no bez po­sla, a sa re­sur­som u vidu ze­mljiš­ta za ba­vlje­nje po­ljo­pri­vre­dom.Uz po­moć do­na­to­ra su obez­be­di­li 20-ak pla­steni­kaodče­ga jeu17za­po­če­taor­gan­skapro­izvod­nja po­vr­ća. Me­đu ko­o­pe­ran­ti­ma irad­no an­ga­žo­va­nim li­ci­ma ima i ro­di­te­lja de­ce sa smet­nja­ma u raz­vo­ju i in­va­li­di­te­tom. Za­druga je to­komvan­red­nog sta­nja zbog CO­VID-a 19,po­mo­gla sta­rač­kiži­valjuBa­buš­ni­ci iokolnim se­li­ma, sa pa­ke­ti­ma vred­no­sti od oko 600.000 di­na­ra (hra­na i kuć­na he­mi­ja). Za de­cu u Ni­šu su odvo­ji­li i do­ni­ra­lisvo­je pro­izvo­de u vred­no­sti od oko 25.000 di­na­ra.Ova za­dru­ga, da­kle, ni­je so­ci­jal­na, ali ima na­meru da se tran­sfor­mi­še ito u skla­du sa čla­nom 11. Za­ko­na o za­dru­ga­ma.

“Ka­me­ni­ca” i “Da­ro­vi lu­žni­ce” sma­tra­ju da am­bi­jent za raz­voj so­ci­jal­nog za­dru­garstva kod nas mo­že bi­ti znat­no bo­lji, te da sa tim u ve­zi va­lja ra­di­ti na pro­me­ni po­sto­je­će prak­se u ko­rist ve­će pre­po­zna­tlji­vo­sti so­cijal­nih za­dru­ga pred lo­ka­lin sa­mo­u­pra­va­ma. Opšti­ne tre­ba da shva­te da su ove za­dru­ge le­gal­na so­ci­jal­na pred­u­ze­ća i sjaj­ni part­ne­ri u re­ša­va­nju naj­ra­zli­či­ti­jih so­ci­jal­nih pi­ta­nja, što je ne­gde i za­jed­nič­ki cilj obe stra­ne, zar ne? Vr­lo je bit­no da vi­še slu­ha za ovu pri­ču ima­ju i mi­ni­star­stva, kao i do­na­to­ri. Od veli­ke po­mo­ći u da­ljoj afir­ma­ci­ji te­me bi­lo bi uklju­či­va­nje Stal­ne Kon­fe­ren­ci­je Gra­do­va i Opšti­na (SKGO) u ana­li­zu so­ci­jal­nih za­dru­ga i iz­ra­du pre­po­ru­ka za lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Kao što smo vi­de­li, u ovu op­se­žnu ana­li­zu bi­li su uklju­če­ni i pred­stav­ni­ci ra­znih or­gani­za­ci­ja, i za­dru­ga­ri i gra­đan­stvo. Ne­ki opšti za­klju­čak je da im je za­jed­nič­ka že­lja i mi­si­ja da po­ve­ća­ju svest kod do­no­si­o­ca za­ko­na ali uopšte kod svih, o mo­guć­no­sti­ma za raz­voj so­ci­jal­nogpred­u­zet­niš­tva krozfor­muso­ci­jalnog za­dru­gar­stva. Da bi či­ta­va pri­ča na­predo­va­la bit­no je da bu­de una­pre­đen prav­ni, in­sti­tu­ci­o­nal­ni i fi­nan­sij­ski okvir. Jed­nu stvar va­lja pod­vu­ći...Na no­viza­konmo­že i go­di­nama da se če­ka,te va­lja pre to­ga pre­po­zna­ti i uklju­či­tiove for­meudru­ži­va­njaueko­no­mi­ju. I naj­zad, ko­rak po ko­rak ra­di­ti na ot­kla­nja­nju tog ve­li­kog si­stem­skog ne­ra­zu­me­va­nja znače­nja i zna­ča­ja ove pri­če.

Ono što obično ide na početku teksta, a to je uvod u samu temu, mi ćemo ciljano staviti na kraj. Dakle, Srbija pripada grupi evropskih zemalja koje nemaju poseban zakon kojim je regulisan sektor socijalnog preduzetništva. Međutim, usvajanjem novog Zakona o zadrugama 2015. godine, zakonodavac je u Članu 11. omogućio građanima i građankama formiranje različitih vrsta zadruga, među kojima i socijalnih, sa formulacijom koja najbliže definiše sociijalno preduzetništvo u Srbiji. Upravo ovo, smatraju autori analize, daje posebnu važnost Zakonu o zadrugama sa aspekta doprinosa održivom socio-ekonomskom razvoju, koji ne može biti izvodljiv bez razvoja socijalno odgovornog poslovanja. Da sumiramo...nije da nemamo nikakvu regulativu u skladu sa kojom bi moglo doći i do transformacije postojećih ili formiranja novih socijalnih zadruga. Imamo, ali izgleda da je ovaj Član 11, pisan “sitnijim slovima”, pre svega iz vizure sistema. A kada sistem to ne prepoznaje dovoljno, onda ga i ne propagira kao neku sjajnu mogućnost za potencijalne delatnike u ovoj vrsti ekonomije. Tu, naravno, izostaje i nedovoljna upoznatost javnosti sa ovom temom. Sve u svemu, još jedna oblast koja praktično ima neslućeno veliki, a očigledno neiskorišćeni potencijal. Zato valja iznova i iznova pričati i pisati o socijalnom zdrugarstvu, sve dok se svakome kome treba “ne upali lampica”.

*Tekst baziran na analizi “Efekti četvorogodišnje primene Člana 11 Zakona o Zadrugama Republike Srbije na razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji*

*Tekst je realizovan u okviru projekta “Transfor­ma­cij­ski po­ten­ci­jal i efek­ti če­tvo­ro­go­diš­nje pri­me­ne čl.11 Za­ko­na o za­dru­ga­ma RS, na raz­voj so­ci­jal­nog pred­u­zet­niš­tva u Sr­bi­ji”, ko­ji re­a­li­zu­je Udru­že­nje za lo­kal­ni raz­voj Ka­me­ni­ca u part­nerstvu sa Za­dru­žnim sa­ve­zom Sr­bi­je i sa­rad­ni­ci­ma iz Ti­ma za so­ci­jal­no uklju­či­va­nje isma­nje­nje si­romaš­tva Vla­de RS. Pro­je­kat se re­a­li­zu­je u okvi­ru ši­reg pro­gra­ma „Ak­tiv­ni gra­đa­ni – bo­lje druš­tvo: za­go­va­ra­njem ka sa­rad­nji i de­mo­krat­skom razvo­ju Sr­bi­je“, ko­ji re­a­li­zu­je BOŠ uz po­drš­ku američ­kog na­ro­da pu­tem Ame­rič­ke agen­ci­je za među­na­rod­niraz­voj(USAID). Sa­dr­žaj ovog in­ter­vjua je is­klju­či­vo od­go­vor­nost or­ga­ni­za­ci­je Udru­že­nje za lo­kal­niraz­voj Ka­me­ni­ca i ne pred­sta­vlja nu­žno sta­vo­ve USAID-a, Vla­de SAD, BOŠ-a i Ti­ma za soci­jal­no uklju­či­va­nje isma­nje­nje si­ro­maš­tvaVla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je*

­