U Ustanovi kulture "Vlada Divljan" u Beogradu nedavno je održana promocija nove zbirke pezije mlade pesnikinje iz Zemuna, Mariole Pantelić. Štivo romantičnog naziva "Pod dlanom tvojim" je svojevrsna erupcija najčistijih emocija, strasti i dobrote. Taj dlan je ruka u ruci dok dvoje plešu tango – ples koji je autorkina velika ljubav i nešto čemu je celim bićem predana već godinama unazad. Uostalom, evo šta kaže naslovna pesma..."Prvo te udahnem, pustim da me pokreneš, zagrljaj grabim, obnavljam na svakom taktu novom..."

Kako je rekao izdavač Karlo Astrahan (Liberland art), ova zbirka je tango, strast i Mariola. I još nešto – ljubav u neograničenim količinama. Komentarišući ovu i prethodnu zbirku "Venac od snova" Astrahan je ukazao da percepcija Pantelićeve ide u neku vrstu prostora koji samo autorka vidi. Ni on sam, kako kaže, nije uvek svaku pesmu razumeo. Jer, smatra on, to je svojevrsna utopija insistiranja na ljubavi i lepom.

O knjizi su govorile i stihove recitovale i recezentkinje Danijela Glišić (pisac) i Marijana Pilipović (pesnikinja). Evo šta je Danijela rekla u opisu zbirke: "Knjiga je ova zagrljaj čežnje, slutnje, drhtaja, nedorečenosti, nenapravljenih planova, neizgovorene ljubavi..." Utisak Marijanin je sledeći: "Mariola se uzdigla iznad sveta mašte, plesa i oblaka i jedan imaginaran svet spakovala u osobu koja postaje muza..."

Dakle, tango prožet osećanjima ka toj konkretnoj muzi, bio je inspiracija za više od 40 pesama.

Ni to veče nije moglo da prođe bez ove čarobne igre. Plesao je par iz Instituta "Tango natural", ali i sama autorka. Red poezije, red plesa, red pesme. Pesma je takođe vrlo značajan deo Mariolinog života jer već viđe od deceniju peva u čuvenom horu "Obilić" iliti popularnom "Krsmancu".

Autorkini prijatelji su promociju ulepšali španskim pesmama, plesom, muziciranjem na klaviru. Pevala je i Mariola.

Bio je to, dakle, miks svega onoga što je ona ili kako je to definisao Dejan Grujić, jedan od urednika sa Radio Beograda 202, pravi književni performans i poetska predstava. On je, baš kao i Astrahan, istakao da je ovo jedan od prvih poetskih događaja nakon nekoliko meseci i da će njemu lično ovo veče biti neka vrsta komparacije kako književna promocija treba da izgleda. Što se tiče samih pesama, baš kao i ostali učesnici, istakao je izražene emocije, ali i napomenuo da je odlično što one mogu biti i u muškom i ženskom rodu.

Glišić i Pilipović su fascinirane Mariolinim magičnim svetom, u isto vreme sramežljivošću devojke i smelosti žene. Takođe, divno je, kažu to, što je uspela da približi tango ljubiteljima poezije i poeziju ljubiteljima tanga.

Sama forma pisanja je efektna, kako je primetio Astrahan. Pesme su kratke ali ostavljaju snažan utisak na čitaoca. Emocije su pojačane, oseća se velika doza strasti. Ujedno je i pohvalio autorku rekavši da joj je treća knjiga najzrelija upravo zato što je pisana u najtežoj formi, a to je pisati o nečemu. Upravo kod takvog stila se dešava da vas kritičari dočekaju na nož.

E pa ne znamo za druge, ali mi koji smo to veče došli da podržimo našu prijateljicu, ćerku, unuku, sestru, koleginicu Mariolu, a ujedno smo i neretko svedoci nastajanja njenih dela, ne da je nismo dočekali na nož, nego nam je došlo da je onako kolektivno izgrlimo, ponosni što živi svoje snove. Zaista, svaki minut te večeri bio je obojen njenom ćistom dušom. I poezija i ples i pevanje – sve je to naša Mariola. Ona je i "Miriše na sreću" i "Nemiri" i "Istina" i "Nostalgija" i "Treptaj" i "Senka" i "Skriveno" i svih nekoliko destina predivnih pesama.

Ljudima u prepunoj sali za promocije UK "Vlada Divljan" priredila je smeh, oči pune suza, ushićenje, ježenje kože, ubrzaniji puls, ali i jedno stanje smirenosti uma i duše koje nam je svima tako potrebno ovih pandemijskih meseci. Konačno da glavna reč ne bude virus, već ljubav...pardon...tango. Zapravo, na isto mu dođe. Ljubav=tango=Mariola. Kad vas neko ovako zagrli emocijama, naredna knjiga je jedvačekanje. Uopšte ne sumnjamo ni da će je biti ni da će nas još više zavesti. Baš kao što je nju dasa po imenu tango.