Ministarstvo zaštite životne sredine je problem kvaliteta vazduha izdvojilo kao jedno od prioritetnih za rešavanje u okviru poslova unapređivanja stanja životne sredine u Srbiji, i shodno tome, od svog osnivanja, odnosno u protekle dve godine ukazivalo na složene i dugoročne uzroke i posledice ovog problema i zajedno sa civilnim sektorom, medijima, stručnjacima predlagalo primenu mera i jačanje svesti najšire javnosti, ističe se u saopštenju Ministarstvadostavljenog medijima.

Mere koje Ministarstvo navodi kao neophodne su: Izrada planova kvaliteta vazduha na lokalu; gašenje individualnih kotlarnica; promena energenata koji se koriste; intenzivni nastavak zaštite vazduha od termoelektrana i elektro-energetskih kapaciteta; zabrana uvoza automobila i vozila sa Euro 3 motorom; reorganizacija i redukcija saobraćaja; prelazak na upotrebu vozila sa čistijim pogonom i uvođenje olakšica za njihovu kupovinu i korišćenje; pojačan tehnički pregled vozila; pošumljavanje.

Od svih predloženih i neophodnih mera, formalna nadležnost Ministarstva zaštite životne sredine jedino se ogleda u prvoj stavki – izradi planova kvaliteta vazduha, istaknuto jeu saopštenju.

Najveći zagađivači vazduha u zimskim mesecima su termoenergetski i industrijski sektor, gradske toplane, i naročito individualne kotlarnice i saobraćaj.

Кljuč za rešavanje aerozagađenja je na lokalu, u opštinama i gradovima gde se građani suočavaju sa tim problemima. Na to ih obavezuje Zakon o zaštiti vazduha koji propisuje da su jedinice lokalne samouprave obavezne da vode brigu o kvalitetu vazduha u svojim sredinama i da izrade kratkoročne i dugoročne planove kvaliteta vazduha, na osnovu kojih primenjuju mere zaštite vazduha i ljudi.

Кako je propisano Zakonom o zaštiti vazduha, član 31, obaveza je nadležnog organa jedinice lokalne samouprave da donese Plan kvaliteta vazduha, sa ciljem da se postigne odgovarajući kvalitet vazduha ili ako postoji stalno zagađenje vazduha na određenom prostoru. Istovremeno, članom 74. propisana je nadležnost APV i opština nad inspekcijskim nadzorom na njihovoj teritoriji i objektima.

Ministarstvo je tokom protekle dve godine imalo niz sastanaka sa predstavnicima lokalnih samouprava, a posebno sa predstavnicima Beograda, Niša, Užica, Smedereva, Valjeva, Кosjerića i Vladimiraca,koji su među najugroženijim aerozagađenjem, dajući im stručnu podršku i predloge za rešavanje tih problema kao i moguću finansijsku pomoć u gašenju kotlarnica.

Slab odziv opština

Takođe se ističe da je Ministarstvo u više navrata upozorilo jedinice lokalnih samouprava na njihovu zakonsku obavezu izrade kratkoročnih i dugoročnih Planova kvaliteta vazduha, i zatražilo izveštaje o ispunjavanju ove obaveze. Od 145 kontaktiranih samouprava do sada je 66 opštinskih i gradskih uprava dostavilo izveštaj, od kojih se 29 izjasnilo da će u 2020. godini vršiti merenja, 16 se obavezalo da planira mere i aktivnosti a 21 se izjasnila da ne vrši merenje kvaliteta vazduha niti planira izradu Planova! S tim u vezi, Ministarstvo proverava postojanje takvih planova u opštinama i gradovima, i za one koji nisu to uradili primeniće se propisane sankcije, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je u okviru svojih nadležnosti preduzelo i inspekcijski nadzor velikih emitera štetnih gasova i najavilo da će preduzeti sankcije u skladu sa svojim ovlašćenjima.

U okviru kampanje pošumljavanja, najjeftinije i najefikasnije, u 2018. godini Ministarstvo je izdvojilo 41 milion dinara na osnovu čega su realizovani projekti pošumljavanja u 12 lokalnih samouprava a u 2019. godini je opredeljeno 41 milion dinara u ove svrhe, koje je iskoristilo 12 opština za realizaciju 13 projekata pošumljavanja javnih površina autohtonim sadnicama. I u ovoj godini, planirana je ista suma novca za pošumljavanje, istaknuto je u saopštenju.