Narodna banka Srbije (NBS) danas je predstavila izveštaj o inflaciji.

Na početku je osvrt napravljen na globalni privredni rast u 2019, koji je usporio, i to kako je istaknuto, na najniži nivo od svetske ekonomske krize, ali su se krajem godine pojavili signali da je započet oporavak, u uslovima monetarnih i fiskalnih podsticaja i smanjenih trgovinskih tenzija nakon postizanja prve faze dogovora između Кine i Sjedinjenih Američkih Država.

Smanjene trgovinske tenzije i izbalansiraniji rizici po globalni privredni rast za naredni period podstakli su i rast svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda tokom četvrtog tromesečja, a kratkoročno i geopolitičke tenzije na Bliskom istoku, ali je do kraja januara ove godine ona snižena ispod nivoa s početka oktobra usled rasta zaliha. 

Ne zaboravimo i virus "korona" koji je zbog mogućeg širenja takođe uticao na pad cena nafte. 

Rast cena hrane i energenata uslovio je i da inflacija u međunarodnom okruženju krajem godine ima uzlaznu putanju, dok su inflatorni pritisci sa strane tražnje i dalje relativno niski.

Kada je reč o Srbiji, kako je saopšteno iz NBS, padu premije rizika Srbije doprinosili su i domaći faktori, tako da je ona i krajem godine bila među najnižima u regionu, što je, smatraju u ovoj insituciji, odraz veće spremnosti za ulaganja u Srbiju. U prilog tome ide, kažu, i povećanje kreditnog rejtinga Srbije na korak od investicionog od strane agencija Fitch i Standard & Poor’s.

I pored većeg rasta domaće tražnje od očekivanog i pozitivnih trendova na tržištu rada, inflacija je i u 2019. ostala niska i stabilna (1,9 odsto međugodišnje u decembru). Nešto bržu dinamiku međugodišnje inflacije tokom četvrtog tromesečja od očekivane u prethodnom izveštaju opredelile su cene hrane, i to svežeg svinjskog mesa u uslovima rasta njihove cene na svetskom tržištu i poskupljenje povrća koje je bilo veće od sezonski uobičajenog. U manjoj meri na to je uticao i rast cena naftnih derivata, koji je pratio kretanje svetske cene nafte.

U periodu od prethodnog izveštaja Izvršni odbor NBS nije menjao visinu referentne kamatne stope, koja trenutno iznosi 2,25 odsto što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije.

Kako ukazuju iz Centralne banke, i pored rasta kapitalnih rashoda i izdataka za plate i penzije tokom četvrtog tromesečja, fiskalni rezultat u 2019. bolji je od plana (deficit na konsolidovanom nivou od 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, umesto planiranog deficita od 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda). Nadležni objašnjavaju da povoljnijim fiskalnim kretanjima doprinose rast ekonomske aktivnosti i povećana profitabilnost privrede po tom osnovu, pozitivna kretanja na tržištu rada, kao i niži troškovi zaduživanja države postignuti efektima ublažavanja monetarne politike NBS povoljnijom premijom rizika i daljim popravljanjem kreditnog rejtinga zemlje.

Kada je reč o investicijama, njihovo aktiviranje iz prethodnog perioda, uprkos usporavanju eksterne tražnje, odrazilo se na održavanje visoke stope rasta izvoza robe i usluga u 2019, koja je čak bila i viša nego u prethodnoj godini (10,5 odsto naspram 9,6 odsto u 2018). Investicije su dobrim delom opredelile i dinamiku i strukturu uvoza robe i usluga, koji je na nivou godine povećan za 10,7 odsto većim potrebama privrede za repromaterijalom i opremom, a u manjoj meri i rastom potrošačke tražnje. Deficit tekućeg računa je, petu godinu zaredom, u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija.

Prema preliminarnim podacima, priliv stranih direktnih investicija od oko 3,8 milijardi evra projektno je rasprostranjen i već duže vreme usmeren pretežno u razmenljive sektore, što doprinosi eksternoj održivosti zemlje i privrednom rastu na održivim osnovama. Povećano interesovanje stranih investitora za ulaganja u državne hartije od vrednosti na domaćem tržištu uticalo je na to da po osnovu portfolio investicija bude ostvaren neto priliv od blizu 200 miliona evra.

Pomenuta kretanja u trgovinskim i finansijskim transakcijama sa inostranstvom rezultirala su rastom deviznih rezervi od 1,9 milijardi evra, na 13,4 milijarde evra na kraju godine, što dodatno povećava otpornost naše privrede na eksterne šokove.

Nakon ubrzanja na 4 odsto, međugodišnje u trećem tromesečju, rast bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju imao je još bržu dinamiku (6,1 odsto) i u najvećoj meri opredelio je rast regiona Zapadnog Balkana, što je konstatovala i Evropska komisija u svom izveštaju za četvrto tromesečje. Ubrzanje rasta u drugoj polovini godine opredelili su realizacija infrastrukturnih projekata i investicije privatnog sektora, po osnovu unapređenja poslovnog ambijenta i povoljnih izvora finansiranja, što je rezultiralo privrednim rastom snažnijim od očekivanog, koji je, prema našim procenama, na nivou godine iznosio 4,2 odsto. Beleži se i dalji rast potrošnje domaćinstava, zahvaljujući nastavku pozitivnih kretanja na tržištu rada – otvaranju novih radnih mesta, rastu zarada, pre svega u privatnom sektoru, spuštanju stope nezaposlenosti na jednocifreni nivo, kao i nižim troškovima kreditnog zaduženja.

Iz NBS procenjuju da će privredni rast u ovoj i narednoj godini iznositi 4 odsto, vođen investicijama, izvozom, kao i rastom potrošnje domaćinstava na održivim osnovama. Rastu investicija najviše doprinosi nastavak realizacije infrastrukturnih projekata, unapređenje poslovnog ambijenta i povoljni izvori finansiranja privatnog sektora, dok rast potrošnje domaćinstava vode pozitivni trendovi na tržištu rada. Uprkos usporavanju eksterne tražnje, izvoz i dalje ima povoljnu dinamiku zahvaljujući investicijama u razmenljive sektore.

Prema februarskoj centralnoj projekciji, u Centralnoj banci očekuju da će se međugodišnja inflacija do sredine ove godine kretati oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a nakon toga očekuje se njeno postepeno približavanje centralnoj vrednosti cilja, čemu će u kratkom roku doprineti bazni efekat kod cena povrća, a u srednjem roku rast agregatne tražnje i jediničnih troškova rada i oporavak inflacije u zoni evra. Ipak, očekujemo da se u horizontu projekcije, tj. u naredne dve godine, inflacija zadrži ispod centralne vrednosti cilja od 3 odsto.

S druge strane, kažu, neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije i dalje u najvećoj meri potiče iz međunarodnog okruženja, a odnosi se na brzinu globalnog privrednog rasta i trgovine, karakter monetarnih politika vodećih centralnih banaka, tokove kapitala prema zemljama u usponu i cene nafte i drugih primarnih proizvoda. U manjoj meri rizici za ostvarenje projekcije odnose se na kretanje domaćih regulisanih cena, karakter nove poljoprivredne sezone i rast domaće tražnje, pri čemu rizike ostvarenja projekcije inflacije, zajedno posmatrano, u NBS ocenjuju kao simetrične.