privredni.rs - privredni portal

Radnici JP Pošta Srbije nisu prihvatili predlog povećanja plata za deset odsto, štrajk se nastavlja
Radnici Javnog preduzeća "Pošta Srbije" nedeljama već štarjkuju, zbog čega je slanje pošiljaka gotovo paralisano.

Mihajlović: Do kraja godine završiti Ipsilon krak
Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je danas sa predstavnicima “Koridora Srbije” i preduzeća “Vojput” o završetku izgradnje Ipsilon kraka.

Montenegro erlajns u kriznoj godini beleži rekordan broj putnika
Crnogorski avioprevoznik Montenegro erlajns je za 11 meseci ove godine prevezao više od 626.000 putnika u sve tri kategorije saobraćaja i kako se procenjuje, preskočiće prošlogodiđnju brojku od 645.000 putnika. Preciznije, u ovoj kompaniji očekuju na kraju godine brojku od 660.000 prevezenih putnika, piše portal B92, pozivajući se na RTV Crne Gore.

Odobrena rekonstukcija Opšte bolnice Stefan Veliki u Smederevskoj Palanci vredna oko tri milijarde dinara
Kada smo u oktobru razgovarali sa predsednikom opštine Smederevska Palanka, Nikolom Vučenom, rekao nam je da će u narednih godinu-dve biti realizovana najveća investicija u Palanku, kada su u pitanju ustanove. Reč je o rekonstrukciji Opšte bolnice “Stefan Visoki”.

U Subotici otvoren Regionalni inovacioni startap centar
Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović i ministar za inovacije i tehnologije Mađarske Laslo Palkovič otvorili su danas Regionalni inovacioni startap centar u Subotici, na Ekonomskom fakultetu, za koji je država izdvojila 40 miliona dinara.

Trivan i Marujama o borbi protiv klimatskih promena
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je u razgovoru sa aambasadorom Japana u Beogreadu Đunićijem Marujamom istakao da je pitanje klimatskih promena postalo dramatično, zbog čega svet mora preduzeti odlučne i efikasne korake. Ministar je izrazio zahvalnost na pomoći japanske Vlade Srbiji na unapređenju zaštite životne sredine. On je istakao da će Srbija i dalje pružati puni doprinos svetskim naporima u borbi protiv klimatskih promena preduzi

Kukuruz i soja poskupeli, cene pšenice miruju

NOVI SAD, 07.12.2019

Pšenicom se trgovalo po jedinstvenoj ceni od 19,25 dinara za kilogram što je nivou prethodne nedelje, dok je kukuruz poskupeo za prteko dva odsto. Pšenica u novembru poskupela za 7,6 odsto.

Ilustracija foto: pixabay.com

Miloš Janjić, direktor Produktne berze

Usled smanjene aktivnosti mlinara na Produktnoj berzi došlo je do pada prometa i stagnacije cene pšenice, dok su kukuruz i soja zabeležili pozitivne cenovne trendove uz skroman obim trgovanja. Ukupan promet za ovu nedelju je iznosio 920 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 29.127.300,00 dinara. U odnosu na prethodni upoređujući period količinski obim prometa je manji za 66,55 odsto, dok je finansijska vrednost prometovane robe niža za 49,89 odsto.

Pšenicom se trgovalo po jedinstvenoj ceni od 19,25 dinara bez PDV-a (21,17 din/kg sa PDV-om). Ovo ujedno predstavlja ponderisanu cenu za koju možemo reći da beleži stagnaciju u odnosu na prethodni posmatrani period.

Kukuruz beleži rast cena usled veće zainteresovanosti izvoznika za ovom žitaricom. Ugovori za kukuruz su se zaključivali u veoma uskom cenovnom rasponu od 14,60 do 14,70 dinara bez PDV-a. Upoređujući cenu sa prethodnom nedeljom, cena žutog zrna je doživela rast od 2,10 odsto.

Soja je nastavila da beleži blagi rast cena. Sojom se trgovalo od 37,00 do 38,00 dinara za kilogram bez PDV-a. Ponderisana cena je iznosila 37,50 dinara bez PDV-a (41,25 din/kg sa PDV-om). U odnosu na prethodnu nedelju cena je viša za 0,72 odsto.

Berzanski indeks PRODEX je na dan 05.11.2019. godine bio na nivou od 201,35 što predstavlja rast od 0,82 indeksnih poena.

U Čikagu u odnosu na podatak iz prethodne nedelje, pšenica je poskupela 0,68%, a kukuruz je poskupeo 0,77 odsto. U Čikagu u odnosu na podatak iz prethodne nedelje, soja je poskupela 0,25, a sojina sačma je poskupela 1,94 odsto. Nove nade u napredak pregovora između SAD i Kine uticale su na kretanje cena. U Parizu u odnosu na podatak iz prethodne nedelje, pšenica je poskupela 0,68, a kukuruz je pojeftinio 0,75 odsto. Rast cena u regionu Crnog mora uticao je na kretanje cene pšenice. Pritisak ukrajinskog kukuruza uticao je na kretanje cene te robe.

Promet u novembru

Proteklog meseca na novosadskoj Produktnoj berzi dominirala je pšenica u odnosu na druge berzanske robe. Pšenica je bila u fokusu trgovanja kako količinski tako i cenovno. Primarne poljoprivredne kulture, pšenica kukuruz i soja zabeležile su rast cena. Ukupan promet u novembru je iznosio je 10.334 tona robe, što je za 6,70 manje nego prethodnog meseca, dok je finansijska vrednost prometa iznosila 209.579.242,00 dinara, odnosno za 4,80 više nego u oktobru.

Pšenica - tokom novembra ova žitarica bila je najtrgovanija roba sa ukupnom količinom od 8.100 tona prometovane robe. Količinski obim prometa je bio praćen rastom cena. Na tržištu je vladala velika zainteresovanost mlinara za ovu žitaricu, što je konstantno pomeralo cenu ka naviše. Hlebnim zrnom se trgovalo po cenama od 18,00 dinara za kilogram bez PDV-a početkom meseca, dok je najviša cena od 19,35 dinara bez PDV-a, dostignuta krajem meseca. Ponderisana cena je iznosila 18,98 din/kg bez PDV-a (20,88 din/kg sa PDV-om). U odnosu na upoređujući podatak iz prethodnog meseca cena je viša za 7,66 odsto.

Kukuruz - cena žutog zrna se kretala u cenovnom opsegu od 13,70 do 14,70 dinara za kilogram bez PDV-a. Tokom čitavog novebra cena kukuruza je imala blagu uzlaznu putanju. U odnosu na oktobar, ponderisana cena je iznosila 14,08 dinara bez PDV-a (15,49 din/kg sa PDV-om), što predstavlja rast od 0,64 odsto.

Soja - tokom proteklog perioda za razliku od pšenice ona je zabeležila nizak obim trgovanja od svega 200 tona. Sojom se trgovalo na početku meseca po 36,20 dinara bez PDV-a i na samom kraju meseca po cenama od 37,00 do 37,70 dinara bez PDV-a. Statistički posmatrano u odnosu na prethodni mesec ponderisana cena je iznosila 37,23 dinara bez PDV-a (40,96 din/kg sa PDV-om), što predstavlja rast od 2,17 odsto.