privredni.rs - privredni portal

Broj rođenih smanjen za 1,7 odsto, a umrlih povećan za 3,6 odsto
Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u periodu januar−septembar 2020. godine, broj živorođenih iznosio 46 270.

Krizni štab: Nastava u školama i dalje bez većih prekida
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Кriznog štaba za zaštitu zdravlja Darija Кisić Tepavčević izjavila je danas da je od ukupnog broja novozaraženih njih 796 sa područja grada Beograda.

Otvoren najveći tržni centar u regionu - "Galerija Beograd"
Danas je otvoren Tržni centar "Galerija" u okviru "Beograda na vodi", u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i prvog čoveka kompanije "Igl Hils" Mohameda Alabara koja je investitor ovog projekta. Kako je istaknuto "Galerija Beograd" je najveći tržni centar u regionu sa

Broj zaraženih premašio 1.500, preminulo pet osoba
Ministarstvo zdravlja saopštilo je danas da su od poslednjeg izveštaja testirani uzorci 11.004 osobe, od kojih je 1.545 nalaza pozitivno na koronavirus.

Na prvoj sednici nova Vlada dužnosti razrešila sve državne sekretare
Vlada Republike Srbije održala je danas svoju prvu sednicu, na kojoj je postavljen Novak Nedić za generalnog sekretara Vlad

Koronavirus nastavlja da obara rekorde, novozaraženih 1.384
Ministarstvo zdravlja Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da su od poslednjeg izveštaja testirani uzorci 9.457 osoba, od kojih su 1.384 nalaza pozitivna na koronavirus.

Dinarska štednja i dalje isplativija od devizne

BEOGRAD, 28.10.2020

Prema poslednjim podacima, dinarska štednja iznosi gotovo 90 milijardi dinara, što je preko pet puta više nego na kraju 2012. godine. U poslednjih osam godina dinarska štednja je u proseku godišnje povećavana za oko 9,0 milijardi dinara, ističu u Narodnoj banci Srbije. Dinarska štednja je prošle godine povećana za 18,5 milijardi dinara (oko 30 odsto), a u ovoj godini za 10,0 milijardi dinara ili za 13 odsto.

Grafikon preuzet sa sajta NBS

Primer isplativosti štednje u dinarima

Šednja u dinarima Kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, dok se kamata na deviznu štednju oporezuje po stopi od 15 odsto,pa je i to jedan od razloga za veći rast štednje u dinarima. Štediša koji je pre godinu dana položio na štednju 100.000 dinara dobio bi oko 2.200 dinara (ili blizu 20 evra) više nego štediša koji je u istom periodu oročio na godinu dana 850 evra, odnosno protivvrednost iznosa od 100.000 dinara. Promovisanjem dinarske štednje i njene veće isplativosti, NBS će nastaviti proces dinarizacije, što se odnosi i na dobijanje kredita gde je rata izražena u dinarima i ostaje fiksna.

Da građani imaju sve više poverenja u stabilan domaći finansijski sistem i stabilnost domaće valute, svedoči i činjenica da i dinarska i devizna štednja nastavljaju da rastu i to u godini koju karakteriše pojačana neizvesnost i svetska ekonomska kriza izazvana pandemijom kovid 19.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, dinarska štednja iznosi gotovo 90,0 milijardi dinara, što je preko pet puta više nego na kraju 2012. godine, od kada beleži intenzivan rast. U poslednjih osam godina (od 2013) dinarska štednja je u proseku godišnje povećavana za oko 9,0 milijardi dinara, što je šest puta veći iznos nego u periodu 2002–2012. (oko 1,5 milijardi dinara).

To je,kako se ističe posledica dugoročne monetarne i finansijske stabilnosti koju obezbeđuje Narodna banka Srbije, što građane motiviše da štede u domaćoj valuti.

Dinarska štednja je prošle godine povećana za 18,5 milijardi dinara (oko 30 odsto), a u ovoj godini za 10,0 milijardi dinara ili za 13 odsto. Treba istaći i to da je u protekloj godini dana (od oktobra prošle godine) štednja u domaćoj valuti povećana za oko 20 odsto. Od 2013. godine, dinarska štednja prosečno godišnje poraste za 25 odsto, što znači da se štednja u domaćoj valuti povećava ubrzano, za četvrtinu u proseku svake godine u poslednjih osam godina.

Iako umerenije, raste i devizna štednja stanovništva. Prema poslednjim podacima, ona je dostigla 11,2 milijarde evra i, nakon povećanja za 0,8 milijardi evra u 2019. godini, u ovoj godini povećana je za 0,4 milijarde evra (3,7 odsto).

Srbija je tokom svetske krize izazvane korona virusom uspela da očuva makroekonomsku i finansijsku stabilnost zahvaljujući sveobuhvatnom paketu monetarnih i fiskalnih mera. Odgovorno vođenje ekonomske politike u proteklih osam godina rezultiralo je niskom i stabilnom inflacijom sedmu godinu zaredom (u proseku oko 2 odsto), relativno stabilnim kursom dinara prema evru, deviznim rezervama na visokom nivou (13,0 milijardi evra na kraju septembra, znatnim smanjenjem učešća problematičnih kredita (3,4 odsto) i uređenim javnim finansijama, ističu u NBS

Blagovremeno donošenje mera uticalo je na to da poverenje građana u domaći finansijski sistem bude očuvano, o čemu svedoči i činjenica da i dinarska i devizna štednja, uprkos ekonomskoj krizi i neizvesnosti izazvanoj pandemijom virusa korona, nastavljaju da rastu.