Najskuplje evropsko vino Muskat Krokan ponovo se proizvodi samo u Srbiji

Najskuplje evropsko vino Muskat Krokan ponovo se proizvodi samo u Srbiji

Mikros-Union - jedan od najvećih proizvođača jaja u Srbiji

BEOGRAD, 19.03.2020

Po­čet­kom ma­ja ova izuzetno uspešna kompanija sla­vi 30 go­di­na po­sto­ja­nja. Pre­ži­vela je raz­ne transfor­ma­ci­je u tur­bu­lent­nim vre­me­ni­ma i da­nas mo­že s po­no­som da ka­že da ima li­der­sku po­zi­ci­ju na tr­žiš­tu. "Odgovorno tvrdimo da jaja proizvedena u našim farmama ne sadrže ostatke GMO, antibiotika ni pesticida i ponosimo se što takva jaja završavaju na trpezama naših građana", rekao je za naše izdanje "Investicije" Aleksandar Nikolić, jedan od menadžera ove firme.

Šta je doneo novi pravilnik o kvalitetu jaja?

Veliku pažnju među potrošačima, ali i proizvođačima, izazvala je promena Pravilnika u deklarisanju jaja od 1. januara ove godine, koji će praktično "raščistiti stvari" na tržištu i biti garant da konzumiramo 100 odsto zdravstveno ispravan proizvod. Kako objašanjava Nikolić, proizvođači su praktično naterani da na svako jaje stavljaju bar-kod. "Prva cifra u tom kodu označava kakav je uzgoj koka-nosilja, da li je iz kaveznog sistema, to je taj prvi broj tri. Da li su one slobodno šetajuće – to je oznaka broj dva. Jedinica je da mogu da izlaze i van farme, a nula su organska jaja", objasnio nam je Aleksandar. Sledeće dve cifre, navodi on, su oznaka države. Nikolić objašnjava da je donošenje ovog Pravilnika doprinelo da se, između ostalog, spreči nekontrolisani uvoz jaja, što je veliki pomak za ljude u ovom biznisu. Kako on ukazuje, do sada se dešavalo da su kod nas jaja ulazila iz Bosne i Hercegovine, pa bila prepakivana po pakirnim centrima u Srbiji, te izlazila na tržište kao domaća. Tom promenom su zadovoljni i proizvođači i Uprava veterine i potrošači, jer Srbija je novi propis ovog tipa dobila nakon 30 godina. „Ovaj pravilnik je prvi korak sa usaglašavanjem propisa sa Evropskom unijom i prvi korak ka izvozu. Sad ako tokom ove godine napravimo i nove propise o salmoneli, postoji velika šansa da ćemo moći da izvozimo proizvode, što bi omogućilo dalje širenje i povećanje proizvodnje i proširenje celog tog sektora”, ističe naš sagovornik.

IPARD – ta "čarobna" reč koja vrata otvara

Ovaj mladi, a izuzetno uspešni menadžer, u prilici je veoma često da posećuje sajmove i stručne skupove u oblasti živinarstva i agrara širom sveta. Obilazeći konkurentske farme on je praktično na samom izvoru informacija i definitivno u toku ne samo sa aktuelnim, već i nadolazećim trendovima u svom poslu. On smatra da većina uređenih farmi u Srbiji ne zaostaju u proizvodnji ni za jednom zemljom u Evropi. Ali evo na šta ukazuje: "Da smo imali ranije subvencije IPARD-a kao što su u Evropskoj uniji imali deset godina unazad, naše farme bi bile daleko bolje od njihovih. Mi smo sve radili iz sopstvenih sredstva, dok su oni milione vukli iz tih fondova". Međutim, uprkos težem dolasku do novčanih sredstava, Nikolić, ipak, smatra da „mi dobro plivamo” u proizvođačkom smislu, a takođe i u izgledu naših farmi. "Sama Evropska unija ima oko 360 miliona koka”, kaže naš sagovornik. Međutim, uprkos tim impozantnim brojkama, ima slučajeva da su im standardi dosta ispod naših. A u to se uvere, između ostalog, kada oni posete farme poput "Mikrosovih".

Već tri decenije traje jedna od najuspešnijih porodičnih poslovih priča u Podunavlju, a i šire. Firmu su pokrenula dva partnera Dragiša Jović i Zoran Nikolić, a upravo ove godine firma slavi svoje trodecenijsko postojanje. Svojom menadžerskom kreativnošću vlasnika i zaposlenih firma je postigla značajne rezultate u oblasti živinarstva i trgovine uljaricama i žitaricama. Takođe svojim inovativnim idejama, kompanija je podržala i napravila nekolicinu uspešnih malih kompanija, zadruga i sl. Posmatrajući sektor živinarstva, uviđamo da su na farmi implementirani različiti standardi kvaliteta, što kompaniju Mikros Union stavlja u lidersku poziciju na tržištu. Svestranošću menadžera i iskustvu stečenom obilaskom brojnih modernih farmi po svetu, zaslužni su ne samo za svoju godinama vredno građenu dobru poziciju na tržištu, već su pokretači i mnogih dragocenih ideja za dobrobit čitavog srpskog živinarstva. Sa Aleksandrom Nikolićem, jednim od menadžera ove uspešne firme, imali smo priliku da za novi broj našeg izdanja "Investicije” razgovaramo na sajmu AGRO BELGRADE.

Tri decenije postojanja, kvaltet imperativ broj 1

Firma je registrovana 4. maja 1990. godine i preživela je razne transformacije u turbulentnim vremenima. Sektor u kom je najistrajnija jeste proizvodnja jaja, a u kom se firma okušala još davne 1996. godine i u istom ostala do danas. Od 1998. godine srce proizvodnje je locirano u Selevcu (opština Smederevska Palanka), čime je i nastavljena tradicija proizvodnje prepoznatljivih i kvalitetnih jaja. Što se tiče kapaciteta živinarskih farmi, samo u Selevcu se nalazi oko 170 – 180 hiljada koka nosilja. U sklopu farme se nalazi i pakirni centar sa pratećim magacinskim prostorom za gotove proizvode. Ceo proces funkcioniše, ističe Nikolić, zahvaljujući kvalitetnom ljudskom faktoru, a čine ga oko 65 zaposlenih, samo na toj lokaciji. "Ono na šta najviše polažemo pažnju jeste kvalitet našeg proizvoda. Time i možemo da se pohvalimo našom referencnom listom koju čine: Mc Donalds restorani, svi vrtići i najekskluzivniji hoteli i restorani u Beogradu, kao i najveći Srpski trgovinski lanac Delhaize, za koje proizvodimo robnu marku već godinama. Naša prodaja je oko 60 miliona jaja na godišnjem nivou, što ukazuje da opravdavamo poverenje kupaca koje su nam ukazali”, ocenjuje naš sagovornik. On poručuje da će Mikros-Union u budućnosti raditi na očuvanju kvaliteta, unapređenju standarda, proširenju tržišta i proizvodnih kapaciteta, kao i na unapređenju uslova za čuvanja životinja tj njihovu dobrobit i zaštiti životne sredine.

Zatvorenost izvoza velika kočnica

Prema Nikolićevim rečima, u ovom trenutku proizvođači mogu da izvoze jaja u Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu i takoreći i nemamo baš veliki izbor za plasiranje proizvoda na tržištu. Logično, onda, proizvođači poput "Mikrosa” i nemaju nekog osnova da šire proizvodne kapacititete farme. "Verujem da kad bi se otvorila granica i omogućilo nama da izvozimo jaja i ukoliko bi se napravili bilateralni sporazumi sa pojedinim stranim tržištima, a pogotovo uz male subvencije koje praktikuju neke okolne zemlje, slika bi se drastično promenila na bolje u roku od godinu-dve dana", ukazuje Nikolić. On je uveren da bi Srbija tada bila veliki izvoznik jaja. "Kad bi nam se omogućilo da izvozimo, mi bi mogli da stanemo ravnopravno na crtu sa moćnim zemljama poput Nemačke, Holandije, Belgije, Francuske, Poljske, Ukrajine i Turske, a odgovorno tvrdim da bi imali jefiniji proizvod skoro od svih navedenih zemalja”, ocenjuje naš sagovornik. A kad pomenusmo šansu da se približimo Turcima, ako „probiijemo barijere”, pa samo će vam po jednoj cifri koju nam je Aleksandar rekao, biti jasna situacija. "U Turskoj je, recimo dosta velika proizvodnja, oni imaju oko 110 miliona registrovanih kokošaka, dok cela Evropska Unija ima oko 360 miliona kokošaka, a u Srbiji ima manje od 5 miliona", navodi Nikolić. Slika se može drastično promeniti ukoliko neko nadležan prepozna ovaj potencijal, pa da pored velikog izvoza uljarica i žitarica uvrstimo i gotove proizvode poput jaja.

Uvek podržavali inovacije

"Mikros - Union” je podržavao razne inovacione projekte, a jedan od najbitnih jeste suzbijanje glavnog parazita u živinarstvu. Proizvod Pulcap je danas jedan od najbezbednijih i najefikasnijih proizvoda na svetu za kontrolu ovog problema koji ima preko 85% farmi sveta. Klaster firmi poseduje sve sertifikate za proizvodnju u Srbiji, kao i međunarodnu patentnu zaštitu, a proizvod je izvozno orjentisan i do sada je naša prodaju u Evropi, a od uskoro i u Aziji. Takođe, jedan su od inicijatora uvođenja novog Pravilnika o klasifikaciji jaja. "Delimično smo učestvovali i u pisanju ovog pravilnika, da ne bude surov za male proizvođače, da ih ne uništi”, kaže Nikolić. On smatra da na tržištu ima mesta za sve – i za velike i za male, ali da je poštovanje kvaliteta kriterujum broj jedan, s obzirom o koliko se prehrambeno, pa samim tim i zdravstevno, važnoj namirnici radi.

 

 

 

 

Marija Božanić