Svakom petom stanovniku Srbije nije dostupna voda iz vodovoda, a svaki drugi nema kanalizaciju

Svakom petom stanovniku Srbije nije dostupna voda iz vodovoda, a svaki drugi nema kanalizaciju

Posledice poplava i suša šest milijardi evra, korist od ulaganja u "zelenu ekonomiju" mnogo veća

BEOGRAD, 25.06.2019

"U strukturi BDP-a zelena ekonomija mogla bi da bude sa rastom od jedan do jedan i po posto BDP-a. Znači, računajte da bi to moglo biti blizu jedne milijarde na godišnjem nivou ako bi se pokrenuo investicioni ciklus, i to ne samo u industriji otpada, nego i u degradaciji zemljišta u paketu klimatskih promena u energetskoj efikasnosti", navodi Siniša Mitrović iz Odbora PKS-a za zaštitu životne sredine.

Ilustracija foto: pixabay.com

Srbiju su unazad dvadesetak godina pogodile velike i poplave i suše čija se šteta, po navodima RTS, procenjuje na šest milajdi evra. Ogroman novac, ozbiljna oštećenja prirode, imovine građana, industrije...

Odgovor na pitanje "kako to sprečiti" uvek se krije u rečima kao što su: preventiva (ulaganje), razvijenija ekološka svest svih nas, kao i naprosto nečinjenje lošeg priroda, samim tim i nama samima.

Jer, kako javni servis ukazuje, posledice poplava bile bi manje da je manje divljih deponija i otpada koji završava u vodotocima. Istovremeno, Srbija godišnje gubi između 50 i 100 miliona evra zato što ne prerađuje otpad.

Bez obzira što slike poput plutanja gomile plastičnih flaša po Drini i sl.izazivaju redovno zdgražavanje, oni "sa strane" koji nam pomažu u ekološkom boljitku, ipak, imaju koju pozitivnu reč.

Naime, Evropska banka za obnovu i razvoj koja je do sada investirala u zelene projekte u Srbiji više od 800 miliona evra, ocenila je da je Srbija napredovala u oblasti "zelene ekonomije".
"U strukturi BDP-a zelena ekonomija mogla bi da bude sa rastom od jedan do jedan i po posto BDP-a. Znači, računajte da bi to moglo biti blizu jedne milijarde na godišnjem nivou ako bi se pokrenuo investicioni ciklus, i to ne samo u industriji otpada, nego i u degradaciji zemljišta u paketu klimatskih promena u energetskoj efikasnosti", navodi Siniša Mitrović iz Odbora PKS-a za zaštitu životne sredine. 

Kako ukazuje RTS, procenjuje se da je na godišnji obrt u industriji otpada oko 300 miliona evra, ne računajući sivo tržište.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović objašnjava da su UN podelile zelenu ekonomiju na 11 sektora. "Ona faktički zahvata i zeleno knjigovodstvo, zelenu poljoprivredu, zelenu energetiku, bukvalno sve oblasti", kaže Radović. On poručuje da je cilj Srbije, odnosno međunarodnih organizacija - uticaj na klimatske promene, uticaj na očuvanje resursa, a sve to na način na koji bi se proizvelo više radnih mesta. 

Ljudi iz "branše" sa kojima je Privredni.rs imao priliku da razgovara, konkretno, oblast reciklaže stakla, ukazuju na problem konstantnog deficita radnika koji bi sakupljali materijal. nema dovoljno zainteresovanih za to zanimanje, iako ono ne iziskuje ni određeno iskustvo, niti stepen obrazovanja recimo.

 U skladu s tim je i podatak da bi uspostavljanje sistema sakupljanja i primarne selekcije otpada i izgradnja postrojenja za reciklažu moglo, procenjuje se, da zaposli još 10.000 ljudi.

"Svaku zemlju na ovom stepenu razvoja, ne samo tehnološkog, nego i ekonomskog, čekaju ogromne investicije u životnu sredinu koje se mere milijardama evra. Ako je to tako, i imamo svest o tome da većina tih zemalja, gotovo sve, zapravo nemaju sopstvenih sredstava za investiranje, onda se tu potpuno otvara prostor za inostrani međunarodni kapital koji ima razloga da uđe u ove poslove, jer su ovi poslovi zapravo jako profitabilni", ističe ministar zaštite životne sredine  Goran Trivan.

Inače, prema procenama Svetske banke, samo u Beogradu postoji mogućnost za investicije u zelene projekte, vredne više od pet milijardi dolara do 2030. godine.

Zbog čega i ovaj kao i mnoge druge potencijale ne koristimo dovoljno, sva je prilika - više nego složeno pitanje je. Odgovor se krije i u običnom građanstvu i u industriji i u državi. I bez obzira koliko se te tri strane dele ili približavaju po stavovima, ima nešto što je svima zajedničko, pa valjda i svima u interesu da bude "zdravije"...naša Planeta Zemlja.

RTS/Privredni.rs